Циси
Циси (29. новембар 1835 — 15. новембар 1908) је била кинеска царица чију је владавину обележило пропадање Кине као царевине, због чега се сматра де факто последњим кинеским монархом.
Цитати
уреди„Да су стране мисије биле изложене пуној снази бомбардовања, да ли би те зграде и данас биле нетакнуте?”
„Често сам мислила да сам најпаметнија жена која је икада живела, и други се не могу поредити са мном.... Иако сам много слушала о краљици Викторији... мислим да њен живот није био ни упола занимљив и богат догађајима као мој.... није имала... стварно шта да каже о политици земље. Сад ме погледај. Имам 400.000.000 људи који зависе од моје пресуде.”
„Ми бисмо радије дали своју државу „комшијским пријатељима” (странцима), а не нашим кућним робовима.[1]”
„Сада су оне (Силе) започеле агресију и нестанак наше нације је неминован. Кад бисмо само склопили руке и препустили им се, не бих имала образ да видим наше претке после смрти. Ако морамо да погинемо, зашто се не бисмо борили до смрти?[1]”
„Твој реп постаје претежак за махање.[1]”
„Можда се не треба ослонити на њихову магију, али зар се не можемо ослонити на срца и умове људи? Данас је Кина изузетно слаба. Имамо само људска срца и умове на које можемо да се ослонимо. Ако их одбацимо и изгубимо срца људи, шта можемо искористити да одржимо земљу?[1]”
„Енглеска је једна од највећих светских сила, али то није донела апсолутна владавина краљице Викторије. У сваком тренутку је имала способне посланике и, наравно, о свему је расправљала док није постигнут најбољи резултат... У Кини имам 400 милиона људи, сви зависе од моје процене.[2]”
„Странци су нас превише малтретирали.[2]”
„У страним земљама владавина осећа повезаност са влашћу. Због тога су тако страшни.[2]”
„Зар није случај да странци увек желе новац?[2]”
„Учините Кину јаком, то је једини начин да осигурамо да стране земље неће покренути сукоб против нас.[2]”
„Извођење ових промена је питање живота и смрти за нашу земљу и то ће нашем народу дати шансу да живи бољим животом.[2]”
„Немате ни трунке кинеског блата.[2]”
„Сада је ситуација опасна, а Силе нас гледају као тигрови који гледају свој плен, сви покушавају да упадну у нашу земљу. Узимајући у обзир финансијску и војну ситуацију у Кини данас, ми ћемо, наравно, покушати да избегнемо рат... Али ако наши моћни непријатељи покушају да нас натерају да попустимо захтевима на које никако не можемо да пристанемо, онда нећемо имати другу алтернативу осим да се ослонимо на правду и да се ујединимо и боримо.[2]”
