Ђачки растанак
Ђачки растанак је песма коју је написао Бранко Радичевић.
Цитати
уреди„Неси, бреже, чудо ти за око,
Не дижеш се до неба високо,
Неси гора умилнога латка,
Кад ко шеће да је шетња слатка,
Ни се вода са камена слива,
Кад ко легне да слађе почива,
А ко тражи за весеље цвеће —
Заман тражи, ту га наћи неће.”
„Млого тео, млого започео,
Час умрли њега је помео,”
„Ој Карловци, место моје драго,
Кô детенце дошао сам амо,
Игра беше једино ми благо,
Слатко зва ја мед и смокву само.”
„Лака песмо, оди у помоћ,
Јера оно већ је близу ноћ,
Де пригрли песмо, моја снаго,
Па ижљуби све мило и драго!”
„Сунце зађе, а спушта се тама,
На небу је вечерњача сама,
Небо ведро, а река се чиста
Тамо, амо у пругама блиста,
Ој Дунаво, о ти реко силна,
Ала си умилна!”
„Ао брацо, амо у то доба
Дођи, види, чуј, па ајд' у гроба.”
„Умре Марко, њега нам нестаде,
Али ништа, бар винца остаде,
Јер да ј' Марко још живео дуже,
Све би винце попио нам, друже.”
„Ој Шубићу,
Јуранићу,
Турске главе
Беу траве,”
„Ао Луко,
Турска муко,
Ао Петре,
Плаи ветре,”
„Коло, коло
Наоколо,
Виловито,
Плаовито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено,”
„Гробница је кућица опака,
Зато мртвим буди земља лака.”
„То је доста, ја не тражим више, —
Збогом, браћо, мила и сувише,
Били живи, весели и здрави
Никада вас ја не заборави.”
