Јован И. Деретић

Јован Илић Деретић (8. јануар 1939 — 6. јун 2021) је био српски псеудоисторичар, публициста, инжењер, политичар и заговорник аутохтонистичке теорије о пореклу Срба.

Јован Илић Деретић (2009)

Цитати

„Међутим, да видимо чињенице: Лициније је убијен 325. године, а Немања се родио 1113. године. Између њих двојице зјапи празнина од безмало осам векова, а научници су са великим напором, и после дугих распри, једва утврдили ко је био Немањин отац (...) Осим тога, према српским родословима, Стефан Немања је био Лицинијев праунук, што би значило да су Немањини отац, деда и прадеда морали живети по три или четири столећа.”

„Последњи византијски војвода Далмације и Хрватске, Константин Севаст, протеран је од стране српске војске.”

„Милошевић је прво радио за Американце и средином осамдесетих година, боравио је у САД, наводно, срео са Дејвидом Рокфелером. Али, тамо се није бавио економијом већ искључиво политиком. Кад се вратио у Србију, имао је сву њихову подршку, заиграо је кобајаги на карту српског национализма, са оним „Нико не сме да вас бије” и с фразама: другови и другарице. Био је производ Титовог режима и постојао је план да он заузме његово место. То је била погрешна процена Американаца. Испоставило се да Милошевић ни на једном месту није одбранио ниједан интерес Србије. А није испунио америчке захтеве да реформише друштво, дозволи демократске изборе, пређе на тржишну економију, дозволи улаз иностраног капитала и приватизује државна предузећа.”

„Кад год сам се распитивао да ли могу да се вратим, рекли би ми отворено да ће ме, ако пређем југословенску границу, ухапсити и бацити на доживотну робију. Страшно су им сметале моје књиге, пре свега два тома Историје Срба и моји новински чланци у којима сам критиковао Тита.”

„Убрзо сам схватио да постоје две историје – једна коју заступају они који су на власти и друга коју знају људи и преносе је поколењима. Почео сам да сумњам у историју записану у школским уџбеницима. У средњој школи сам питао професора где су нестала сва та племена, Илири, Трачани Дачани. Они су имали градове, устројство друштва, војску, писмо...Да ли су ти староседеоци једног дана устали и одселили се уступивши територију дошљацима, Словенима. Како је било могуће да није остао бар неки запис о борбама између њих. Професор није могао да ми одговори. Тада сам решио да се бавим историјом. Али кад сам узео скрипте са катедре за историју на Београдском универзитету, схватио сам да ни ту нећу наћи истину. По њу сам, испоставило се, морао у Француску. Прво сам завршио њихов технички факултет да брзо нађем посао, а потом сам радио поподне да би преподне студирао историју и похађао курсева за латински и старогрчки. Желео сам да у тамошњим, добро опремљеним библиотекама и архивама, истражим списима из античког периода, који у то време нису били преведени нинаједан језик. Да пронађем ту рупу коју сам још као средњошколац пронашао у српској историји. Поставио сам себи за циљ да оборим лажи о мом народу и да сазнам ко их је, и због чега, пласирао као чињенице.”

„Српску праисторију су избрисали у 17. веку помоћу дописивања списа цара Константина Порфирогенита из десетог века. Истина је да постоји један његов спис „О церемонијама и о темама”, али не, како се већ 300 година тврди и спис „О народима”. Порфирогенит је био владар и није се бавио историјом. У том контексту га не помиње ниједан византијски писац. Али од 17. века устаљена је пракса, у режији Ватикана, да се многи антички списи цензуришу или им се књиге преправљају.”

„Историјска је чињеница да се Немања прекрстио. Фамилија му је била католичка. У то време подела на католике и православце ишла је посред српске земље. Немањићи су водили рат против Радослава, који је био православац.”

„Најстарије писано име Срб нађено је у Месопотамији на глиненим плочицама из царске Асурбанипалове библиотеке у Ниниви. Плочица потиче 1900 година пре Христа и везана је за име Нина Белова, вође првог краљевског похода из Европе. Тамо на сумерском пише: „УР Нина сар Сербула”, „Господар Нино цар Срба или Србије”. То је први помен Срба, царске титуле и важне речи “Ур”. Од “Ур” потиче реч Урош. Сви Немањићи се зову Урош, па су и Мађари од Срба преузели реч Ур која значи господин.”

„Грци су дошли из Мисира на територију где су Срби живели много раније. Херодот то лепо описује и каже да су се Грци, пошто су се умножили, одвојили од Срба и почели да воде своју политику.”

„Троја је потпуно била српски град. Изградили су га припадници српског племена Дардана који су насељавали Дарданију, територију између данашњег Скопља, Приштине и Ниша. Једна струја британских истраживача тврди да су се Дардани звали Сардани.”