| „
|
Више не могу да замислим ни један други начин да променим свој живот осим да имам дете. Никад нећу пасти ниже од тога.[1]
|
”
|
| „
|
Улазим у године када почињем да говорим добар дан старим женама које сретнем у комшилуку, замишљајући тренутак када ћу ја бити једна од њих. Када сам имала двадесет година нисам их ни примећивала рачунајући да ће умрети пре него што се моје лице избора.[2]
|
”
|
| „
|
Најгора ствар у вези стида је да нам се чини да се не догађа никоме другом.[3]
|
”
|
| „
|
Можда је истинска сврха мог живота да моје тело, моја чула и моје мисли постану писање, другим речима, нешто разумљиво и универзално, чиме ће се моје постојање претопити у животе и мисли других људи.[4]
|
”
|
| „
|
Волим свој живот, волим да будем космополита, желела бих да посетим целу Земљу и волим све на њој.[5]
|
”
|
| „
|
Обдарена сам огромним сећањем на стид, прецизнијим и неумољивијим од осталих сећања, јединственим даром који ми је стид подарио.[6]
|
”
|
- ↑ La Femme gelée (Слеђена жена), 1981, цитирано у Mother Reader by Moyra Davey (Seven Stories Press, 2011), p. xvii
- ↑ Journal du dehors, 1993, цитирано у But Enough About Me by Nancy K. Miller (Columbia University Press, 2002), p. 96
- ↑ La Honte (Стид), 1997, цитирано у Contemporary Literary Criticism, Vol. 184, ed. Tom Burns and Jeffrey Hunter (Gale, 2004), p. 164, и The Poetics of Childhood by Roni Natov (Routledge, 2014), p. 220
- ↑ L’Événement (Догађај), 2000, цитирано у Melodrama after the tears, ed. Jörg Metelmann and Scott Loren (Amsterdam University Press, 2016), p. 178
- ↑ Mémoire de fille (Сећања једне девојке), 2016, цитирано у Dissolve by Nikki Gemmell (Hachette UK, 2021)
- ↑ Mémoire de fille (Сећања једне девојке), 2016, цитирано у German #MeToo, ed. Elisabeth Krimmer and Patricia Simpson (Boydell & Brewer, 2022), p. 31
