Анђелија Л. Лазаревић, (Београд, 3. октобар 1885 — Београд, 25. фебруар 1926) била је српска сликарка и књижевница.
| „
|
Ја сам одавна дошла до тога да рад у ствари има један истинити циљ: да испуни живот и да га учини сношљивијим. [1]
|
”
|
| „
|
Осећам се врло често као они војници из Les croix de bois који стоје и слушају како непријатељ под њима копа и минира; ма колико енергије да имам, ипак би требало имати је још више па остати хладнокрван при овом подмуклом копању.[1]
|
”
|
| „
|
Ја се увек при свакој озбиљнијој болести тако обрадујем што мислим да је последња, а после се опет страшно разочарам (кад видим да није): од болесних људи тражи се доиста и сувише стрпљења“.[1]
|
”
|
| „
|
Бог који се брине о тицама небеским, хоће ли икад помислити на мене? [2]
|
”
|
| „
|
Ја сам одавна дошла до тога да рад у ствари има један истинити циљ: да испуни живот и да га учини сношљивијим[2]
|
”
|
