Васа Стајић (10. фебруар 1878 — 10. фебруар 1947) био је српски филозоф и писац. Низ његових дела сматра се кључним за познавање историје Новог Сада.

Цитати уреди

„Мађаризовање у најмање случајева значи насиље. У већини случајева оно је као неки природни закон. Долазе у додир две етничке масе, од којих једна има у великој мери онога што се зове национални понос, а друга нема тога готово нимало. Мало-помало, нација која има више самопоуздања, која о себи има високо мишљење, осваја чланове нације која мање држи до себе, иако може више да вреди.”


„Било је, дакле, мађаризовања и отпора истоме још у XVIII столећу. Да то зна г. Пекић, он не би писао поглавља о „утјецају Хрвата у политичком, административном“ животу Војводине, нити би се одушевљавао тиме што су Хрвати запремили важније административне положаје. Ти су Хрвати били толико помађарени, да Буњеваца и Шокаца данас већ не би било, да су којом несрећом пошли за овом господом на високим местима политике и администрације.”


„Тешко је веровати у неко угњетавање Буњеваца и католика од стране Срба пре године 1743. Ово је било време када су Срби најжешће прогањани од католика. У потиској граници су, у најбољем случају, могли бити срећни што им нико не дира у веру. За препотентну католичку цркву је, дабогне, била увреда већ утоме, ако су „шизматици“ о мало жртава славили бога на свој начин.”


„Главна слабост Буњеваца у Суботици била је у томе што су се одвише поверавали цркви.”