Лидија Склевицки, (Загреб, 7. мај 1952 — Доња Добра, Делнице, 21. јануар 1990), хрватска феминисткиња, социолошкиња, етнолошкиња, публицисткиња, преводитељица и феминистичка теоретичарка
„
|
Чињеница да је организацијску структуру могуће приказати као пирамиду са широком базом (потенцијално је то свака, ’па и последња жена’), чији је врх такође могуће недвосмислено утврдити, наводи на закључак да можемо претпоставити известан степен организацијске аутономије. То значи да је постојала могућност артикулисања циљева, специфичнијих/аутономнијих од оних које је Антифашистичком фронту жена поверавала ’народна’ власт. [1]
|
”
|
„
|
Упорним настојањима напредних жена у грађанским организацијама на њиховом омасовљењу постављени су темељи широког антифашистичког фронта жена који ће се 1942. године формирати као посебна организација.[1]
|
”
|
„
|
За грађанске женске организације положај жена је проблем по себи. Постављају га саме жене, њихове организације представљају рад жена за жене. Аутономне женске организације имају као свој крајњи циљ интеграцију жена у постојећи поредак.[2]
|
”
|
„
|
Приговор, да жена нема смисла за јавни живот као ни способности за исти, сасвим је неосно ван јер је жена рођени политичар. Показује нам то хисторија у којој су владари само по некоји Велики, док је од жена које су сједиле на престољу скоро свака била Велика. [3]
|
”
|
„
|
Учинити жене видљивима први је корак којим се ставља у питање уобичајен однос опћег и посебног у хијерархији релевантности писања повијести.[3]
|
”
|
„
|
Жене су као друштвена група минимално присутне у оним темама које су чиниле окосницу традиционалних повијесних истраживања, као што су политичка, војна и дипломатска повијест, због чега се исувише олако закључивало о њиховој »неповијесности«[3]
|
”
|
„
|
Двјестогодишња повијест женских покрета западног културног круга тог ће вампира, »пород од тмине«, прије препознати у бајковитој слици птице Феникс која се тој повијести у пркос поновно и поновно рађа из властитог пепела.[3]
|
”
|
„
|
Што је жена? Разумни мајмун. Што је брак? Коначиште живих мученика. Што је Париз? Рај жена, чистилиште мушкараца, пакао коња.[3]
|
”
|
„
|
Желим вам да живите у занимљивом времену, опака је клетва у источњачким културама. Занимљиво вријеме је и недефинирано вријеме, бременито могућностима, али и изборима, чија погибељност није на први поглед лако препознатљива. У оној мјери у којој је будућност производ свјесне одлуке, мјерит ће се наша одговорност за њу. Но притом никада не треба заборавити да се будућност може приказати под образином прошлости.[3]
|
”
|
- ↑ 1,0 1,1 ЖЕНА ДАНАС (1936–1940) И КУЛТУРА СЕЋАЊА
- ↑ Jugoslovenska – socijalistička – feministička istorija
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Lydia Sklevicky KONJI, ZENE, RATOVI ODABRALA I PRIREDILA - Dunja Rihtman Augustin