Максим Горки
руски и совјетски писац (1868-1936)
Алексеј Максимович Пешков (рус. Алексей Максимович Пешков; 28. март (16. март по Јулијанском календару) 1868 — 18. јун 1936), познатији као Максим Горки (рус. Максим Горький), био је совјетски писац и политички активиста.

Цитати
уреди„ | У кочијама прошлости нигде не можете да одете. | ” |
„ | Човек је украс света. | ” |
„ | Деца — то су наше сутрашње судије. | ” |
„ | Људи понекад лажу зато што то захтева пристојност. | ” |
„ | Не суди — да ти не суде. | ” |
„ | Несрећа је најбоља за спајање нарави које су иначе сасвим супротне. | ” |
„ | Само се глупану живот чини једноставним. | ” |
„ | Самозадовољан човек је израслина на грудима друштва. | ” |
„ | Живот тече — ко га не стигне, остаје сам. | ” |
„ | Улога искреног човека — тешка је улога. | ” |
„ | Зло је кад снага живи без разума, али није ни добро када разум живи без снаге. | ” |
„ | Јунаци су вође и личности који ничег заједничког немају с масама.[1] | ” |
„ | Једино је слободан онај, који се може уздржату од свих жеља, да се потпуно жртвује једној јединој изабратој мети.[2] | ” |
„ | Потребна је простота. Сви људи заплели су се у ситнице, због тога и даве један другог.[3] | ” |
„ | Будала живи лакше, паметан човек занимљивије.[3] | ” |
„ | Своја мисао је као добра светлост, при њој се туђа лаж види одмах.[3] | ” |
„ | Требало би положити пушке, топове, железничка кола, па би рату био крај.[3] | ” |
„ | Сопствене мисли су као море, а туђе као реке: ма колико ових утицало у море, оно ипак остаје слано.[3] | ” |
„ | Ја полазим од стварних, органских, а не замишљених човекових интереса: човек би хтео да живи слободно, али му то не да његова таштина. Он је утолико слободнији уколико је удаљенији од људи.[1] | ” |
„ | Рат је хирурша операција којом би се могло да исече све оно што је у држави болесно.[1] | ” |
„ | Проституција је професија хистеричних жена…[1] | ” |
„ | Сви су људи по својој природи анархисти, но ми знамо да за анархију још није време. Оно ће доћи тек онда када се масе распадну у поједице који су свесни своје моћи, свога значаја и свога права да живе по законима свога духа.[1] | ” |
„ | Историја је борба између појединаца и множине, борба између љубави према миру и страсти према делу.[1] | ” |
„ | Историја је дело појединаца, резултат јунака тваралаца.[1] | ” |
„ | Свакада побеђује јунак, па чак и онда када је привидно физички побеђен.[1] | ” |
„ | Добро живети може онај ко воли смех.[1] | ” |