Добрим људима се одиста догађају тешкоће и несреће у животу. Али, без сумње, вјернику се неће догодити никакава несрећа, па чак ни убод трна, а да му се због тога не опрости један гријех и не подигне, код Бога, достојанство за један степен.[1]
Ако те каква несрећа задеси не реци: "да сам урадио овако, било би тако и тако", него реци: "тако је Бог одредио". Јер, оно што он хоће, то и чини. Ријечи "да сам" и "кад бих био" отварају врата ђавлу.[1]