Почетак буне против дахија
Почетак буне против дахија је једна од најпознатијих и најлепших српских епских народних песама о борби за ослобођење Србије или, како их је Вук Стефановић Караџић назвао, песама новијих времена (пјесме јуначке новијих времена).
Цитати уреди
„Боже мили! Чуда великога!
Кад се ћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Ту кнезови нису ради кавзи,
Нит’ су ради Турци изјелице,
Ал’ је рада сиротиња раја,
Која глоба давати не може,
Ни трпити Турскога зулума;
И ради су Божиј угодници,
Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош’о, ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати,
Сваки своје да покаје старе.”
„Цар умрије, а ми остадосмо,
И ми нашег цара не слушасмо,
Већ велики зулум подигосмо:
Погазисмо њихово поштење,
Свакојаке б’једе износисмо,
И на рају глобе навалисмо,
И гријоту Богу учинисмо.”
„Бог убио сваког ришћанина,
Који држи вјеру у Турчину!”
„Браћо моја, дванаест чобана!
Устаните, обор отворите,
Из обора ишћерајте свиње,
Нека иду, куда коме драго;
А ви, браћо, мене послушајте,
И шарене пушке потпрашите;
Ако Бог да, те се оно стече,
Шта сам данас радит’ наумио,
Честите ћу вас све учинити,
Оковати у сребро и злато,
А у свилу обућ’ и кадиву.”
„Чујете ли, моји соколови
Брзо добре коње посједните,
Пак трчите у село Тополу,
Не би л’ Црног погубили Ђорђа:
Ако ли нам сад утече Ђорђе,
Нека знате, добро бити не ће.”
„Дрина водо! племенита међо
Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
Наскоро ће и то време доћи,
Када ћу ја и тебека прећи
И честиту Босну полазити!”
