Синиша Вучинић

Синиша Вучинић је српски политичар.

Цитати

„На сваки евентуални напад „црвених беретки“ одговорићемо оружјем и, ако треба, пренети сукоб у Србију, не сматрајући га братоубилачким ратом, јер комунисти су ионако интернационалисти, зар не?”

— Вођа младих ројалиста, НИН, 14. август 1992.

„„Српски соколови“ су регистровани као хуманитарно удружење и присутни су као оружана јединица на свим ратиштима.”

— комадант „Српских соколова“, НТВ Студио Б, 1. фебруар 1993.

„Прави и истински издајници српског народа су Социјалистичка партија Србије и Српска радикална странка.”

— лидер „Српског ројалистичког покрета“, НТВ Студио Б, 17. фебруар 1993.

„А ти из Грађанског савеза не треба да ме се плаше. Ја их нећу дирати. Њих је већ Бог казнио тиме што их је створио такве какви јесу, сексуално импотентне”

— Свет 29. април 1996.

„У случају да буду нападнути српски циљеви у Босни, један део Српског ројалистичког покрета постаје терористичка организација која ће у Београду вршити ликвидацију војника Ун-а. Спремни смо да за један српски живот ликвидирамо стотину унпрофораца.”

„Демократија ствара анархију, а ми смо за ред и рад. Разбићемо и парламент и заложити се за сталешке посланике, па се тако неће десити да се неко упишки на фотељи или засере за говорницом.”

„Претња није мој метод. Тога се последњег хватам. Међутим, када адреналин крене у главу, знам и то да урадим. Угљанин, Ругова, Каса, Агоштон и сви остали који раде на разбијању Србије моји су непријатељи и ја им морам претити. Наша власт је сувише блага. Нико није дозволио више слободе него што је то учинио српскиСлободан Милошевић. И то је разлог зашто сам му ја опозиција.”

„Милошевић је превише меканог срца и добронамеран према свим људима. То му замерам.”

„Кад је у питању национални интерес, ја заборављам монархију. Држава - изнад свега. Држава је полубожанство.”

„Милошевић је савремени Пашић, урадио је највише за српски народ у његовој историји.”

„Слободан Милошевић је политички атентиран. Убила га је Мира Марковић својим левичарским идејама.”

„Штедише Језде и Дафине покрала је јеврејска психо-мафија.”

„Хтео сам да извршим преврат када су хапсили Милошевића. Било је потребно да се окупи двеста или триста хиљада људи. Међу њима би сигурно било бар педесет хиљада са оружијем. Делови војске би нам пружили подршку за то сам имао гаранције. Али, у врху СПС-а је дошло до издаје. Зато је Милошевић био осуђен на договор са Јовановићем.”

— Илустрована политика

„Да је тада сачувана слобода Милошевића, који је био кључна и главна карика у ланцу изручења Хашком трибуналу, цео ланац би био сачуван и не би никада пукао, као што је дефинитивно пукао сада.”

— Илустрована политика

„Oноме ко би ликвидирао Мерлин Олбрајт уверен сам да би се, деловањем космичких сила, рука позлатила.”

— Недељни телеграф, 14. март 2001.

„Када су ми понудили милион долара да организујем убиство Милошевића одговорио сам да ни за који новац не бих убио Слобу. Као што не бих ни Батића, ни Ђинђића.”

„Срамота је што је убијен премијер и мени га је жао, без обзира на то што смо били велики политички противници.”

„Апсолутно је тачно да сам доследан политичар, али морам да истакнем да ја ниједног Србина, без обзира на то које идеолошке оријентације био, не доживљавам као противника. С обзиром на то да сам човек спортског духа, ја своје политичке неистомишљенике доживљавам искључиво као политичке ривале.”

— Српски Национал, 11. април 2005.

„Чињеница је да сам својим узнемиравањем јавности, својевремено распламсао ватру, а затим употребио и неке своје капацитете, те, и захваљујући мени, између осталих, Васићев и Кораћев пријатељ Зоран Ђинђић, више није жив, а потрудићу се да својим капацитетом допринесем да и Васић и Кораћ, ускоро праве друштво, њиховом миљенику Зорану Ђинђићу.”

— Писмо послато политичару Жарку Кораћу и новинару Милошу Васићу (Српски четнички покрет Републике Српске, 28. јул 2009.

„На хиљаде провокативних питања и хиљаде измишљотина на мој рачун о наводним злочинима ја сам само рекао да, ако је неко правио злочине на територији бивше СФРЈ, то нису Срби већ Ђинђићеви људи. Ђинђић је био ратни злочинац, он је имао добровољце попут Љубише Савића Маузера, кога су убили у криминалном обрачуну у Бјељини. Причали су да сам за време Ђинђића хапшен, а нису причали да сам у „Сабљи провео одређено време у затвору, ни крив ни дужан.“ Признајем да сам узнемиривао јавност, да ако се Ђинђић не преда сам, народ ће га казнити. За распиривање мржње да се убије Ђинђић јесам крив и поносан сам на то. Он је послао мог пријатеља Милошевића на кланицу да га тамо убију.”

— Курир, 30. јул 2009.

„Тачно је да сам послао телеграм поводом смрти Васића. Мени је десет људи рекло да је Васић преминуо, пошто сам Републици Српској и имам сведоке за то. Без икакве ироније сам послао саучешће, а полиција то може да схвати како хоће. Да бих показао нешто најљудскије, ја сам изјавио саучешће за човека кога уопште не волим. Богу хвала да је човек жив.- (Курир, 30. јул 2009.”

„Најрадије би нам, пошто-пото, подметнули некакве фашистоидне намере, али та смешна прича је прошла. Хоћу да наша деца знају да је Тито 1942. године преговарао о сарадњи са Немцима и Усташама у Вакуфу. У мирнодопско време четници су увек били хуманитарна организација која је бринула о породицама и деци страдалих сабораца и сиромашног становништва. Нашу омладину би требало да едукује горостас српства (Војислав Шешељ), ми чекамо његов повратак, а до тада нам остаје само да учимо из његових књига, нарочито из моје омиљене „Идеологија српског национализма“.”

— Поводом оснивања Српског четничког покрета у Републици Српској (Глас Јавности, 2009.)

„Ја никоме никада нисам претио. Нисам човек мржње. Могу да презирем, као што могу да волим, али не могу да мрзим.”

— Након пресуде од 6 месеци условно поводом претињи Кораћу и Васићу (ТВ ФОКС, 17. октобар 2009.

„Шешељ је одувек био мој политички идол и личност коју сам у одређеном периоду сматрао и политичким такмацом. Желим да наставим идеологију српског национализма и политичку доктрину доктора Војислава Шешеља.”

— Приступање српској радикалној странци, Курир, 2. октобар 2008.

„Увреда је за српског војводу да носи један пиштољ. Имао сам и бејзболку којом сам ударао и терао напоље припаднике ДБ-а. Нисам пуцао у вили „Мир“, него на Топчидерској звезди у ваздух да бих растерао навијаче - хулигане и отпораше, који су малтретирали старије људе. Нико није пуцао изнутра, али су пуцали споља на нас браћа Симовић и Калинић. Имао сам намеру да изазовем грађански рат, али су ме издали Бане Ивковић и остала багра из СПС-а. Бранио сам Слобу и Устав Србије.”

— Нови поступак поводом дешавања у вили „Мир“ марта 2001. године, „Вечерње Новости“, 3. фебруар 2012.

„Председник СНС-а Александар Вучић као први потпредседник Владе кренуо је храбро, одговорно, одлучно и бескомпромисно у борбу против овог зла са круцијалним циљем да државу не може и не сме нико победити па ни разни Мишковићи и њима слични лопови из разних тајкунских гнезда. Вучић је увек био што и сада доказује, човек који је противник индивидуалистичке мисли већ исконски поборник органске мисли а то значи државне и народне мисли а данас први војник своје државе, зато с поносом сви часни људи у Србији су данас Вучић Александар.”

— Приступање српској напредној странци, 9. децембар 2012.

„Мој кућни пријатељ је Адријано Галијани (потпредседник фудбалског клуба Милан).”

— „ТВ емисија Под сјајем звезда“, 17. јануар 2013.