Српске народне пословице

pisana cirilica

А

Тршић, Вуков спомен парк

• Ако будеш мост, свако ће да те гази
• Ако другог поштујеш за себе не брини.
• Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.
• Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац .
• Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици.
• Ако желиш језгро, сломи љуску
• Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.
• Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника
• Ако захтева напор, није га вредно радити
• Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.
• Ако имаш машице, не хватај ватру рукама
• Ако их не можеш победити придружи им се
• Ако је го, али је соко.
• Ако је и колиба, наша је.
• Ако је и тешко живети, опет је живот сладак
• Ако је на гувну, није у амбару
• Ако је неко луд, не буди му друг.
• Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.
• Ако купујеш често оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба
• Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
• Ако не може по коњу,
• Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо
• Ако не почнеш, нећеш ни завршити
• Ако не умије рећи, умије лећи.
• Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.
• Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.
• Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.
• Ако ти могу купити капу, памет не могу.
• Ако у старости желиш одмор, мораш у младости унети напор
• Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.
• Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт.
• Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
• Ако си луд,остани луд
• Aко слепац слепца води,обојица ће у јаму упасти.

Б

Тршић, Вуков спомен парк

• Бадава је добро семе кад је рђаво орање.
• Батина има два краја.
• Без алата нема ни заната.
• Без друштва нема јунаштва.
• Без једнога човека може вашар бити
• Без muke нема науке.
• Бери жеље покрај себе!
• Би се на сребрној пари обрнуо.
• Бивши пријатељ је гори него непријатељ.
• Бијеле руке туђ посао милују.

• Бисер не ваља пред свиње просипати.
• Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.

• Благо нестаде, враг остаде.
• Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора
• Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.
• Бог је спор, али достижан.
• Бог не плаћа сваке суботе.
• Без Бога ни преко прага.
• Бог онда помаже кад нико не може.
• Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.
• Богат је онај који више произведе, него што поједе.
• Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.
• Богатство мења чуд, ретко набоље.
• Богатство никад није сито.
• Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
• Бол се савлада стрпљивошћу.
• Болан се пита, а здравом се даје.
• Болест на колима долази, а на длаку излази.
• Боља је поштена смрт него срамотан живот.
• Боља је своја проја него туђа погача.
• Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
• Боље и дваред питати него једаред заићи.
• Боље савити него сломити.
• Боље неправду трпити, него чинити.
• Боље обићи шуму, него на пречцу срести вука.
• Боље из далека се волети, него изблиза мрзети.
• Боље последњи међу добрим, но први међу злим.
• Боље икад него никад.
• Боље је добро слушати, него лоше заповедати.
• Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.
• Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.
• Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.
• Боље је не почети, него не дочети.
• Боље је незналица но тврдоглавица.
• Боље је немати, него отимати.
• Боље је нешто не знати него наопако и зло знати
• Боље је поклизнути ногом него језиком.
• Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.
• Боље је свашта јести, него свашта говорити.
• Боље је своје јаје него туђа кокош.
• Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
• Боље је умети него имати
• Боље мршав мир него дебела парница.
• Боље празна кеса него празна глава
• Боље с мудрим орати него с лудим вино пити
• Боље се замјерити Богу, но народу.
• Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.
• Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи
• Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.
• Боље слеп очима, него слеп памећу.
• Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем
• Боље укор мудрога,него хвала лудога
• Боље џабе седети, него џабе радити.
• Бољи је добар глас него златан пас.
• Бољи је и црн колач него празна торба.
• Боље врабац у руци, него голуб на грани.
• Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.
• Брат је мио ма које вере био (кад братски чини и поступа).
• Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.
• Будалу не треба тражити, сама се јави.
• Буди добар, не буди гробар.

В

Тршић, Вуков спомен парк

• Ватра и вода су добре слуге, али зли господари
• Велике рибе велику воду траже
• Весело срце пола здравља
• Већа глава више главобоље
• Виноград не иште молитве, него мотике
• Више ваља грам памети него ока снаге
• Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи
• Више ум замисли него море понесе
• Вјешт гору ломи, а невјешта гора
• Во се веже за рогове, а човјек за језик.
• Вода свашто опере, до црна образа.
• Воду коју ћеш пит немој мутит.
• Време гради низ Котаре куле, време гради време разграђује
• Време донесе све ко га дочекати уме
• Време је највећи господар
• Вук длаку мијења, али ћуди никада.
• Вук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије

Г

Тршић, Вуков споме парк

• Гвожђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.
• Гвожђе се кује док је вруће.
• Где жена бучи ту муж мучи.
• Где злато говори, уста ћуте.
• Где злато господује, разлог се не чује.
• Где је много приче мало је рада.
• Где је сила господар, правда је слуга
• Где је слога ту је и победа
• Где је сова излегла сокола?
• Где је стида, ту је и поштења.
• Где је цвет, ту је и мед
• Где је чија кућа ту је и средина света.
• Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.
• Где није мира, нема ни среће
• Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.
• Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.
• Гдје нема вола орача, ту нема ни колача
• Гину ти што се смеју уочи битке.
• Глава је старија од књиге.
• Глад је најбољи кувар
• Глад очију нема.
• Гладан пас и на газду лаје.
• Гладног не теши, већ нахрани.
• Гле Милоша, попе се на плот!
• Говори као без вилица.
• Говори у беспуће.
• Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.
• Гради ражањ, а зeц у шуми
• Где ће крушка него под крушком

Д

• Добро чини не бој се,зло чини на дај се.

Тршић, Вуков спомен парк

• Да га земља не вуче себи, полетео би.
• Да га чоек пошаље по смрт, могао би се наживљети.
• Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.
• Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.
• Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.
• Да не боле, не б' се ране звале.
• Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
• Да падне на леђа, разбио би нос.
• Да се права истина позна, треба чути два звона.
• Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође
• Данас везир, сјутра резил.
• Данас у злату, сутра у блату.
• Даровни колач често у грлу запне.
• Два лоша убише Милоша
• Два љешника, ораху су војска.
• Два пута мјери, а трећи крој.
• Двапут зине – трипут слаже
• Девојка која жури на састанак већ је закаснила.
• Добавио се ки ћелав капе.
• Добар глас далеко иде, а зао још даље
• Добар еспап ласно купца нађе.
• Добар посао се сам хвали
• Добар човек увек остаје почетник.
• Добра жена поштује мужа, па да је као певац.
• Добра жена празну кућу чини да је пуна.
• Добра крава се и у штали прода!
• Добра није где се паметни не слушају.
• Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
• Добра чељад увек посла нађу
• Добре комшије подижу цену кући и добром имању.
• Добро је кашто и паметну жену послушати
• Добро је ласно заборавити, а зло никада.
• Добро је тешко видети, а лако се позна.
• Добро јело само се нуди
• Добро ми је и бољем се надам.
• Добро обрађена земља никад није јалова
• Добро се не позна док се не изгуби.
• Добром коњу не треба мамуза.
• Добру човеку све добро стоји.
• Договорна је најбоља.
• Док дете не падне, не може научити да хода
• Док живиш, доликује ти да се надаш.
• Док је леђа, биће самара.
• Док је раје и мука, биће и хајдука
• Док је шиба танка, треба је исправљати.
• Док липа цвета, препуна је пчела
• Док сви кажу 'Е вала!' - оста глава ћелава.
• Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
• Док се муке не намучи, памети се не научи
• Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.
• Драгом често опраштај, себи никад.
• Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.
• Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
• Држ’ се нова пута и стара пријатеља
• Држи се новог пута и старог пријатеља.
• Друго доба, друге ћуди
• Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
• Дуг је зао друг

Ђ

• Ђе брат брата не воли, ту нема среће.
• Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.
• Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена
• Ђе је срећа, ту је и несрећа.
• Ђе је тор ту је и мор.
• Ђе ко никне, ту и обикне.
• Ђе нема маленог нема ни големог.
• Ђе није жене, ту није ни куће.
• Ђе није мачке, ту миши коло воде.
• Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.
• Ђе ће крушка но под крушку.
• Ђеца су као роса.

Е

• Ексер држи потков, потков коња, коњ јунака, јунак град, а град земљу.
• Ето мене, ето вас, ето вама рат са Турцима. Милош Обреновић
• Ето ти га,ђаволе!
• Е,џаба га,вала,било!
• Е, та ти ваља!
• Е,да је баба деда.

Ж

• Жалост и радост се познају човеку по лицу
• Жежен кашу хлади
• Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи
• Жени је најслађи залогај - мушко срце
• Жени сина кад 'оћеш а удај 'ћер кад можеш!
• Жени сина па шаљи у војску
• Женити се млад - прерано је, а стар - прекасно је.
• Женска лепота је њено оружје
• Женско је оружје језик
• Женско је туђа срећа
• Жену и косу никоме не дај
• Жив ми Тодор да се чини говор.
• Жива глава све поднесе и на све се навикне.
• Жив био,срећан био,куд год ходио!
• Живе ко пас и мачка.
• Живео и Бог те веселио!
• Живи ко риба на сувом.
• Живи просто- доживећеш сто.
• Жив ми и здрав био!
• Жив ми ти!
• Жив ти ја!

З

• За бриге је тешко чувати лепе девојке.
• За злато рђа не пријања.
• За један добар дан много се злих претрпи.
• За мајстором гора плаче.
• За невољу бабу воде, кад девојке не находе.
• За невољу и медвед играти научи.
• За непријатељем ако и мислиш не говори зло.
• За чисто злато рђа не пријања.
• Заборавност је знак лењости.
• Завадио би два ока у глави.
• Заједничком коњу, грбава су леђа
• Заклела се земља рају да се сваке тајне знају
• Закрвавио очима ко дивљи петао.
• Збори право па седи где ти драго
• Зид руши влага, а човјека брига
• Зима не тражи љепоте, него топлоте
• Зима уједа без зуба
• Златан ланац слободу не пружа.
• Злато је чисто и у прљавој кеси.
• Злато се у ватри пребира, човек у невољи
• Зло брзо дође, а полако прође
• Зло је ко не зна а учити се не да.
• Злоба једе душу као рђа гвожђе
• Зна се злато и у ђубрету

И

• И враг зна шта је право, ма неће, него како му мило.
• И вук вије јер га рђа бије!
• И зид има уши, и плот има очи.
• И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало
• И кљусе и говече тежи на свој завичај.
• И крме рокне кад му се човјек јави.
• И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.
• И људе послушај, и своје памети имај.
• И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.
• И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
• И црна крава има бијело млеко.
• Ивер не пада далеко од кладе.
• Иде време, носи бреме.
• Из празне куће и миши бјеже.
• Иза дажда биће и сунца.
• Извалила магла пањ.
• Изван очију, изван срца.
• Изгореће слама, али ће и миши сести где не ваља.
• Изреке су украс говора.
• Или не покушавај, или доврши.
• Имадох – не знадох, изгубих – познадох
• Инат баби душу губи.
• Инат је зао занат.
• Инат је несрећан занат.
• Испеци па реци.
• Испод Мире сто ђавола вире.
• Истерује мак на конац.
• Истина и жена најлепше су - голе.
• Истина и правда побеђују.
• Истина је да је сваки генерал после рата паметан.
• Истина је оно ушта убедиш већину да верује.
• Истина увек највише боли.
• Историја је учитељица живота.
• Историја се понавља.
• Историју пишу побједници. То је разлог што је она пуна неистина!

Ј

• Ја псу, а пас репу, а реп длаци: иди длака ти си лака.
• Ја тикву у воду, а тиква из воде.
• Јак корен дуге младаре пушта.
• Јача су двојица него сам Радојица
• Јаче је дјело него бесједа
• Један дроби, други куса.
• Једна глава, хиљада језика.
• Једна грешка, вечна мука.
• Једна ласта не чини пролеће
• Једна шугава овца цело стадо ошуга.
• Једно криво дрво цео товар распе
• Једно мисли, друго говoри, треће твори.
• Једног гледа, двојица се надају.
• Једном се лебац ломи.
• Језик је више глава посекао него сабља.
• Језик кости нема, али кости ломи.
• Јефтина роба касу празни.
• Јунакова мајка најпре заплаче.

К

• Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
• Кад Бог даје не питај чији је син.
• Кад видим онда ћу и веровати.
• Кад идеш вуку на част, поведи пса са собом.
• Кад је воље и зло иде на боље.
• Кад је глава луда, све тело страда
• Кад је добре воље, свега је
• Кад је преша: ђе си Пеша? кад није преша: оклен си Пеша?
• Кад лажеш, крећу ли ти се зуби.
• Кад легнеш значи - предао си се.
• Кад лисица придикује, пази добро на гуске.
• Кад матор пас лаје, ваља видети шта је
• Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати
• Кад највише грми, најмање кише пада.
• Кад се прасе наије, оно корито превали.
• Кад се прасе наједе онда корито превали.
• Кад се сложе и слаби су јаки.
• Кад си у колу, ваља да играш
• Кад султан назебе, раја кија.
• Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
• Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.
• Какав поздрав онаки и одздрав.
• Какав старјешина, таква сва општина
• Како дошло онако и прошло.
• Ки да се свака ишчешљана уда!?
• Ко бесједи шта хоће, мора слушати ста неће
• Ко рано рани две среће граби.
• Ко брзо суди, брзо се и каје.
• Ко вара на тесту, вара на сваком месту.
• Ко високо лети, ниско пада.
• Ко воли да ради, дабогда му се о глави радило.
• Ко два зеца вије, не улови ниједног.
• Ко дете сувише воли, упропасти га.
• Ко добро почне, он је на пола радње.
• Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.
• Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
• Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
• Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
• Ко зна не зја.
• Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.
• Ко јарца за рог вуче, њему је тешко.
• Ко је јачи тај тлачи.
• Ко је много патио, много је и запамтио.
• Ко једанпут слаже, други пут му се не вјерује иако истину каже
• Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.
• Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
• Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
• Ко лупежа крије, бољи ни он није
• Ко љети хладује, зими гладује
• Ко људе не слуша, ни човек није.
• Ко ме лани био, ни сад ми није мио
• Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му
• Ко много збори - или много зна или много лаже.
• Ко на звезде лаје, испашће му зуби.
• Ко нагло почне, нагло ће и завршити
• Ко не чува мало, не може ни доста имати
• Ко не чува туђе, неће имати ни своје
• Ко нема сокола и кукавици се весели.
• Ко нема среће у себи неће је наћи у свету.
• Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.
• Ко није служио, не умије ни заповједати.
• Ко носи, не проси.
• Ко одгони мачке, ваби мише.
• Ко пита не скита.
• Ко пјева, зло не мисли
• Ко прати туђ посао, свој заборавља.
• Ко ракију вечера, воду доручкује
• Ко рат жели, код куће га имао.
• Ко с врагом тикве сади, о главу му се разбијају.
• Ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају.
• Ко свој може бити, туђ нек не буде.
• Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
• Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.
• Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи.
• Ко се не мучи у младости, куку му у старости.
• Ко се не стиди свога образа, неће ни мога.
• Ко се не брани од гњида, браниће се од вашију.
• Ко се овцом учини, курјаци га изједу.
• Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
• Ко се рада боји, тај у беди живи
• Ко се сели, тај се не весели.
• Ко се туђем злу весели, нек се своме нада
• Ко се хвали сам се квари.
• Ко сеје трње, не бере грожђе.
• Ко спретније тражи, лакше добије.
• Ко старо љуби, данке губи.
• Ко старо не крпи, ни ново не носи
• Ко ти ископа око? Брат рођени! Одмах сам мислио чим је тако дубоко.
• Ко тражи веће, изгуби из вреће
• Ко туђ посао гледа, свој заборавља
• Ко ће наплести узица за туђих губица?
• Ко у крчму иде, туђу децу храни.
• Ко у небо пљује на образ му пада.
• Ко умије, њему двије.
• Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује
• Ко хоће часно, не мозе ласно.
• Ко чека и дочека.
• Ко шта загризе, тешко оставља.
• Кога није, без њега се може
• Кога су змије клале и гуштера се боји
• Кога тишти тај и вришти.
• Код комшије, трава зеленија
• Која да двадесет литара варенике,
• Која кокош много какоће, мало јаја носи
• Која се не рекне, она се не чује.
• Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести
• Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
• Која Црква не помаже, не ваља јој се ни молити.
• Ко је готов на смрт, никад није роб.
• Ко је јунак? Ко надвлада своје страсти.
• Које псето хоће да убију, повичу ~ бијесно је.
• Који коња сламом храни, сам кола вуче.
• Који се хрт силом у лов води, онај зеца не хвата
• Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.
• Колико је низбрдица онолико је узбрдица.
• Колико људи толико ћуди.
• Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
• Коме свијет кроји капу, онај иде без капе.
• Крв није вода.
• Кривац се и сенке боји.
• Крпеж и трпеж по свијета држе
• Купуј прво суседа, па после кућу.
• Курјак кожом плаћа
• Кућни праг је највећа планина.

Л

• Лавица једно окоти али лава.
• Лаје ко пас на звезде.
• Лако је туђим курцем по копривама млатити.
• Лако је здравоме болеснога саветовати.
• Лако је иза шест волова гурати плуг.
• Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати
• Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити
• Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.
• Лакше је стећи него сачувати.
• Лакше је шта покудити него моћи сам учинити
• Ласни је кавгу заметнути, ал је тешко кавзи џевап дати.
• Ласно је бити с туђијем добар
• Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.
• Ласно је здравом болесног саветовати
• Ласно је покрај чаша јунаком бити.
• Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати.
• Ласно је у Дунав камен бацити, ал га је тешко извадити.
• Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.
• Ловац је да лови, а препелици да се чува.
• Луди бој бију, а мудри вино пију.
• Луди се пење да високо сједе, а кад буде до бјеседе, каје се што онђе сједе.

Љ

• Љети од хлада до хлада, а зими од јада до јада
• Љубав вера и нада оставиле трага
• Љубав дуго трпи
• Љубав за љубав, сирење за паре
• Љубав и слога немогуће омогуће
• Љубав је једина страст која не трпи прошлост, ни будућност
• Љубав је лепа али слепа
• Љубав је пуна меда и једа
• Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
• Љубав нема година: она се увек рађа
• Љубав паметног залуђује
• Љубав према истини је главна и најважнија црта карактера. Онај који лаже - нема карактера
• Љубав према отаџбини не зна за туђе границе
• Љубавна чаролија у погледу твом,ти си срећу донијела срцу сломљеном
• Љубазан али једва чека да му види леђа
• Љуби ближњега свога као самога себе
• Људи се највише муче због хлеба и љубави.
• Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
• Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
• Љут човек не задржи пријатеља

М

• Магарац - магарац и под златним седлом.
• Мала сјекира велики дуб повали.
• Малена је тица препелица, ал умори коња и јунака.
• Мали Хоџа, испод великог турбана.
• Мачија играчка - мишија смрт.
• Међу ћоравијем, ко има једно око мећу га за Цара.
• Ми о вуку, а вук на врата
• Младо се дрво савија
• Младост – радост
• Млати руком, ко кобила репом
• Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.
• Много асова треба док се истина сахрани.
• Много знати, значи пре времена остарити.
• Много зрна гомилу начине.
• Много је мачки цело печење.
• Много треба времена да од детета човек буде
• Мрав и пчела уче како се тече
• Мртву курјаку реп мјери.
• Мука иде по људ`ма
• Мучно је мудроме међу будалама бесједити
• Мучи ђеца кад старији говоре.

Н

• На једну главу не може се две капе.
• На језику мед, а у срцу јед.
• На курјаке вика, а лисице месо једу.
• На млађима свијет остаје.
• На муци се познају јунаци
• На поруке вук меса не ије.
• На пса који бјежи свако виче
• На силу се не може волети.
• На сиротнога сваком је лака рука.
• На соколу је мало меса.
• На туђим леђима лако је бреме
• На угашену ватру воде не сипај
• На усамљеност осуђују пријатељи.
• Навалио ко зима на гола човјека.
• Навика је једна мука ал одвика двије.
• Навика је једна мука, а одвика двије муке
• Над силом сила је правда.
• Надури се ко ћуран на буњишту.
• Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
• Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
• Најпре испред своје куће почисти.
• Најчешће опече потајни жар.
• Налик гајде на музику
• Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.
• Напао ко смрт на живот.
• Не бој се онога коме ниси добро учинио.
• Не бојим се смрти него зла живота
• Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
• Не ваља донде летети докле крила не нарасту
• Не ваља јарца за баштована наместити
• Не ваља свакој тици кобац бити.
• Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.
• Не вјеруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице
• Не гоји се прасе уочи Божића
• Не гори нам под ноктима
• Не гори образ од сунца, већ од поштених људи
• Не гори ти под ногама
• Не гурај нос у туђа посла
• Не да се посраном до потока
• Не да се, али ће се дати. Вук Караџић
• Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
• Не заборављај на смрт, и она тебе не заборавља.
• Не једу вуци месо по поруци.
• Не купује се слобода на вашару
• Не лаје куја ради села, него ради себе.
• Не липши магарче до зелене траве
• Не може се крива Дрина раменом исправити
• Не можеш дланом сунце заклонити.
• Не ниче све што се сеје
• Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.
• Не плаши вука с' козијом мјешином.
• Не свети се злотвору, но чекај на Бога.
• Не стоји кућа на земљи, него на жени.
• Не треба квоцати, него јаја носити.
• Не трчи, ко ждребе, пред руду.
• Не хватај се у коло ако не знаш играти.
• Невоља свачему човека научи
• Неко се за лист сакрије, некога ни дуб да покрије.
• Неком и олово пливје, а некоме и сламка тоне.
• Нема већег зла, од зле памети.
• Нема зиме док не падне иње.
• Нема лета док се не закикоће луг.
• Нема ништа несносније од богате жене.
• Нема ту ћука, да није вука.
• Немирна савест је и тужилац и судија у исто време.
• Немогоше поједоше, а некће се све попише.
• Немој, па се небој.
• Непостојан као Март мјесец.
• Неправду не воле ни они који ју чине.
• Неста блага, неста пријатеља.
• Неће крушка испод трешње.
• Неће куче на куче.
• Ни вратиша ни платиша.
• Ни најбољи петао не може да измени време.
• Није вук ничије среће изио.
• Није допуштено све знати.
• Није жита без кукоља ни народа без изрода.
• Није злато све што сија.
• Није никаква мајсторија међу добрима добар бити.
• Није свака мука довијека.
• Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
• Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе.
• Није човјеку жао на мало него на неправо
• Ниједна мука није довијека.
• Ниједно зло не прође неопажено
• Никад зао на горега неће.
• Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио
• Нико не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже.
• Нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим.
• Нико не може цијелом свијету колача намијесити
• Нико не уме да се весели као сиротиња.
• Нико није задовољан својим богатством и незадовољан
• Нико сам себи судија не може бити
• Нико се није научен родио
• Ниче ђе га не сију
• Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
• Ништа није тако лоше да не може бити горе.
• Нов бунар копај, у стар не пљуј.
• Нове чизме и нова господа највећма тиште
• Новци кад одлазе имају сто ногу, кад долазе само двије.
• Новци ситно звече, ал' се далеко чују.
• Нужда научи и бабу играти.

Њ

• Његово јајце нема жуманце.
• Његово је свако двожучно.
• Њему и вода узбрдо тече.
• Њему и јаре и паре, а теби брабоњци (измет овце).
• Њива тражи радника а жена нерадника (одморна човека).
• Њива хоће мотику, а не молитву.
• Њега може да воли само рођена мајка.
• Њега ни метак неће.
• Њега се ни врапци не боје.
• Његова је реч и прва и последња.
• Његова кокошка вреди више него нечији соко.
• Његова се поштује.
• Њему и Бог гледа кроз прсте.
• Њему ни кесу ни из кесе.
• Њима је образ иза леђа.

О

• О јаране, боле ли те ране?
• О непријатељу не говори зло, него мисли.
• Обећање, лудом радовање
• Обилази ко киша око Крагујевца.
• Обичан живот је јачи од мудрих књига.
• Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
• Овца је вучије штене дојила и узгојила.
• Од говнета пита не бива.
• Од зла горе, а од добра боље има
• Од ината нема горег заната
• Од лопова је сигурно што не досегне
• Од мале искре велика ватра
• Од мира глава не боли
• Од прута бива велико дрво.
• Од самоће ништа горе нема.
• Од Светог Илије, сунце све милије.
• Озбиљно одгодимо за сутра.
• Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
• Онај те воли који те нагони на плач.
• Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
• Опарен кашу хлади
• Осмехни се свакоме јутру.
• Особа којој "треба" љубав последња је која ће је добити.
• Оставимо времену и нашој решености.
• Отето - проклето.
• Отишао да му виде ноге пут
• Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
• Оштар нож љуто сече, а оштар језик и горе.

П

• Паметан лако иде, а брзо дође
• Паметна глава - стотину руку.
• Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.
• Пијана глава не носи барјака.
• По гласу птица, а по шапама се лав познаје
• По други пут лисицу не ухвати у гвожђе
• Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.
• Позајми рукама, па тражи ногама.
• Поклон душу губи.
• Поклон и окатог заслепи.
• Помогнеш ли злог у злу, добићеш га за непријатеља.
• Поштен мање обећа, него што учини.
• Преко дубоког потока прелази последњи.
• Примаш ли поклоне, продајеш слободу.
• Покрај суха дрвета и сирово изгори,
• Поп ђаку, ђак црквењаку.
• После боја копљем у трње
• Почни! Започето је пола дела.
• Поштење је равно са животом.
• Пошто се кола сломе, многи пут казују.
• Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
• Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
• Прав се смије, а крив се крије.
• Правда не може ни утонути ни изгорети
• Празна врећа усправно не може да стоји
• Прва је врлина бити без мане.
• Прво поједи своје па туђе.
• Превео га жедног преко воде
• Преко брда врба мрда на врх врбе лежи зец
• Преко прече наоколо ближе
• Преломити језик — овладати изговором, почети говорити, проговорити.
• Према губеру се ваља пружити
• Пријатељ је најбоља имовина у животу.
• Пријатељ се у невољи познаје, као злато у ватри
• Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.
• Прича себи у браду
• Причај зиду
• Проклета нек је земља у којој су пси пуштени а камење свезано
• Прорицала баба да ће бити после кише блата
• Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје

Р

• Равнодушност је најбољи начин у бригама.
• Ради па се не бој глади.
• Рад је најбоља лутрија.
• Рано воће брзо труне.
• Раздрта врећа не може се напунити
• Рало и мотика свијет хране
• Раноранилац и доцнолегалац кућу тече
• Рат је као облак па неког ороси, неког покваси
• Рат, рак и рад, су три најгоре српске речи.
• Рђа једе гвожђе, а туга срце.
• Рђа не пријања за злато
• Рђав је човек који се туђем злу радује
• Реп глави не заповиједа
• Ретка је срећа без гордости
• Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
• Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
• Речи треба мерити, а не бројати.
• Риба од главе смрди, а од репа се чисти
• Риба риби гризе реп
• Риба рибу, а рибар обе
• Рибе се лове удицом, а људи речима
• Ризик ствара капитал
• Роба говори, трговац лаје, газда паре даје
• Робија није тешка, већ робијаши
• Ровитом говнету мало воде фали(кише треба)
• Роди ме мајко срећног, па ме баци у трње
• Руга се лонац лонцу, а оба су црна
• Руговка је клела: Умро јој син да би могла лошу *снаху да пусти
• Рука која даје не оскудева
• Рука руку мије образ обад бије
• Румена зора, мокра гора

С

• С брда с дола
• С ким си такав си
• С коња на магарца
• С козом на орање
• С пола језика (рећи, казати) — полугласно, тихо (рећи, казати)
• Са два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља
• Сабљу паши коња јаши па у бој се спремај
• Сад смо квит
• Сакрио се у мишију рупу
• Само ви вршљајте (што би рекли наши стари),посље ја морам све да сравнавам
• Само нек комшији цркне крава
• Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
• Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита
• Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође
• Свагђе је добро, али код куће је најбоље.
• Свак за се козе пасе!
• Свак по себи суди о другоме.
• Свака батина има два краја
• Свака будала има своје весеље
• Свака журба је спора
• Свака је шала пола истине
• Свака књига има своју судбину.
• Свака мука за времена, а срамота завијека
• Свака птица своме јату лети
• Свака камена глава, једним ударцем чекића се разбија
• Сваки је почетак тежак
• Свако има права колико има моћи.
• Свако је своје среће ковач
• Свако чудо за три дана
• Свећа је свећа ако је слепац и не види
• Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
• Свуда пођи, кући дођи.
• Сиротињо, и Богу си тешка
• Сит гладном не верује
• Слабо слови, али добро лови.
• Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.
• Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
• Слађа је и милосна реч, него немилосна милостиња.
• Споља је гладац, а изнутра јадац
• Спрам свеца и тропар, спрам анђела и крила
• Снага на уста улази
• Срећан је онај који седи у својој кући
• Срце оће, а дупе клокоће
• Срдитом попу празни бисази.
• Сребрно седло не чини добра коња
• Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
• Срећан је онај који седи у својој кући.
• Стари вук, пасја спрдачина.
• Старије је јутро од вечери.
• Старци боље на далеко виде.
• Старост је болест од које свако умире.
• Сто људи, сто ћуди.
• Страх је већ пола несреће.
• Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.

Т

• Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.
• Тврд је орах воћка чудновата,не сломи је ал зубе поломи.
• Тамница је за људе начињена
• Терао зеца па истерао вука
• Тешко волу у јарму и човеку у најму.
• Тешко дому у ком нема слоге
• Тешко земљи куда прође војска
• Тешко је добро видети, а ласно га познати
• Тешко је дуго добар бити
• Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
• Тешко је шуту са рогатим бости се
• Тешко коњу ког слепци терају
• Тешко ногама под лудом главом
• Тешко ономе који непријатеља на кућном прагу чека
• Тешко ономе који не зна, а учити се не да.
• Тешко свету кад се луде појуначе
• Тешко свуда своме без својега
• Тешко томе ко за туђом памети иде
• Тиха вода бријег рони.
• Тражи хљеба преко погаче
• Трипут кроји, једанпут режи.
• Туђа рука свраб не чеше.
• Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
• Туђе је слађе.
• Туђина је свуђе иста.
• Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо
• Тукле се јетрве преко свекрве.
• Тумара ко пијан по помрачини.
• Туп као уд.
• Туп ко будак.
• Туцао му лук на глави

Ћ

• Ћераћемо се ми још
• Ћирилица нема ћелава, а латиница имаде
• Ћутање злата вреди
• Ћутање је злато
• Ћути аветињо једна
• Ћути и покри се ушима
• Ћути као прасе кад пиша у воду (из Шумадије)
• Ћути, ту си где(ди) си
• Ћорава му посла!
• Ћути,да не урекне зло!
• Ћути,добро није!
• Ћути и гледај своја посла.
• Ћути ко говедо.
• Ћути ко курва.
• Ћути ко мула.
• Ћути ко ћутук.
• Ћути и пливај даље!
• Ћутање је злато а говорење сребро.
• Ћорава му срећа.
• Ћар поео вајду.

У

• У вину је истина.
• У гладним очима сваки је комад мали.
• У ког је нож, у тог је погача
• У ког су овце, у тог је и планина
• У кога је погача у тога је и нож
• У коло кад хоћеш, из кола кад пусте.
• У невољи не треба плакати, него лека тражити
• У ратара црне руке, а бијела погача
• У срећу се узда луд, а паметан у свој труд
• У стара глава, у млада снага
• У стара крвника нема новог пријатеља
• У текућој води муљ не лежи
• У туђем оку види сламку, а у своме греде не види
• У шуму дрва носи
• Уз мало може бити доста, а у доста мало
• Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде
• Ум царује, а снага кладе ваља
• Умро ко ради, умро ко не ради
• Утопљеник се за сламку хвата
• Уздај се у се и у своје кљусе
• Учење је светлост.
• Учиниш ли зло, не мисли да ће те зло мимоићи.
• Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.
• U nevilji se drug poznaje

Ф

• Фале му два краја и средина.
• Фалим те Боже!
• Фали му једна даска у глави.
• Фркће ко покисо коњ.
• Фабрика је кошница са много трутова
• Фали ми пет да начиним шест
• Фали му даска у глави
• Фудбал воде паметни, а гледају луди
• Фудбал се не игра за публику него за новац
• Фркће од беса.

Х

• Хајдуке народ цени, али за њима у гору неће
• Хајдучке куће нема
• Хартија и ћуприја трпе све
• Хвали га ко Циганин коња
• Хвали село, а живи у граду
• Хвалте ме уста да вас не поцепам(подерем)
• Хвала ти до неба!
• Хвала ти ко брату!
• Хвалим те Боже!
• Хвали се ко Црногорац.
• Хвалити на сва уста.
• Хвата змије туђим рукама.
• Хвата муву на сирће.
• Хвата се у коло, а не уме да игра
• Хладан ко стена.
• Хладан ко шприцер.
• Хлеба и игара, писару.
• Хлебом га душмани хранили!
• Хоће ватру која не пече.
• Херој надживи себе
• Хлеб јести - није мајсторија; хлеб пећи - мала је мајсторија; а хлеб зарадити - то је највећа мајсторија
• Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
• Хранитељ је као и родитељ
• Хоће га сваки ђаво.
• Хоће хлеба преко погаче.
• Хоће хлеба без мотике.
• Храбрима срећа додаје руку.
• Храбром и срећа помаже.
• Храбре срећа прати!

Ц

• Цар над царом увек се нађе
• Царска се не пориче
• Цару царево а Богу Божје навјек и амин
• Цвет је најлепши док је неубран.
• Црногорци не љубе ланце
• Целом свету не можеш угодити!
• Цигани ти кућу кућили!
• Цару царево,нама наше.
• Црн му образ!
• Црно раде а још црње мисле.
• Цело лето једна шљива,и она црвљива.
• Цар далеко,а Бог високо.

Ч

• Часна смрт прослави вас живот.
• Чаша иза чаше, а иза чаше истина.
• Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
• Чега је срце пуно, тога и језик.
• Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.
• Често малена варница велику ватру ужеже
• Четири ствари могу да униште човека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.
• Чија сила, тога и правда.
• Чије јуне, онога и уже
• Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.
• Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.
• Чини другом што је теби драго да ти се учини.
• Чист рачун, дуга љубав
• Чисти рачуни - добри пријатељи.
• Чистоћа је пола здравља
• Човек без слободе, к’о риба без воде
• Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
• Човек има само оно што даје.
• Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
• Човек се до смрти учи
• Човек се нада док год је душе у њему
• Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
• Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
• Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
• Човјек све дава за образ, а образ ни за шта
• Чувај беле новце за црне дане.
• Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
• Чувај се оних који кроз смех уједају.
• Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
• Чувај се тихе воде и пса који ћути.
• Чутуром се преграби и највеће буре

Џ

• Џаба ти свила и кадифа.
• Џабе је и сирће слатко.
• Џабе му је, да дуби на глави.
• Џин на стакленим ногама.
• Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
• Џаба га било!
• Џаба ти супа кад је слана.
• Џаба им.

Ш

• Шета се по оштрици ножа
• Шило за огњило
• Шољу млека па у кревет
• Шта вреди знање без радње
• Шта зна дете шта је петсто кила - узе и однесе.
• Шта ко мисли, о оном и сања.
• Шта ко чини све себи чини.
• Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка
• Шта освета чини
• Што се хоће то се може.
• Што више силе, више и зла.
• Што више љубави враћаш, више ћеш и примити.
• Што данас не потрошиш, то си стекао.
• Што их мање титраш то те више спопадају
• Што их паса лаје, да сваки уједе, зло
• Што је баби мило то јој се и снило
• Што је брзо то је кусо
• Што је већа птица, веће јој гнездо треба
• Што је више брдо, то је дубља доља.
• Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
• Што је свачије, то је ничије.
• Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити
• Што људи имају више, то више желе.
• Што не знаш питај онога ко зна.
• Што не умеш поправити, немој ни мењати.
• Што не иде од срца, не иде ни к срцу.
• Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима.
• Што си рад да сам знаш, не говори ником.
• Што смије поп, не смије ђак.
• Што срце не запази то ни очи не виде.
• Што ти је живот - тражиш од правде руку, добијеш ногу.
• Што ти је суђено доћи ће ти и преко плота.
• Што ти мени попујеш.
• Што тријезан мисли, (то) пијан говори.
• Што у кући треба, цркви се не даје.
• Што човек више живи, више и зна
• Што човек мање зна то му се његово знање чини обимније
• Шуга и љубав се не могу сакрити
• Шугава овца све стадо ошуга.
• Шупљу главу и ветар носи.

• Бeз обзира на изворе самим читањем постојећих пословица сећаш се нове и нико не може да их присваја пошто их није ни написао већ се генерацијама преносе с колена на колено.
• Један од извора: "Вукови записи", приредио Војислав Ђурић, 1964