Викицитат

Габријела Мистрал

Габријела Мистрал (7. април 1889. – 10. јануар 1957.) је псеудоним који је користила Lucila de María del Perpetuo Socorro Godoy Alcayaga, чилеанска пјесникиња, просвјетитељ, дипломата и феминисткиња. Била је прва Латиноамериканка којој је додељена Нобелова награда за књижевност и то 1945. године[1] "за њену лирску поезију која је, инспирисана снажним емоцијама, учинила њено име симболом идеалистичких тежњи читавог латиноамеричког свиjета".[2]

Габријела Мистрал

Цитати Габријеле Мистрал

уреди

"Порука о Јеврејима" (1935.)

уреди

Напомена у Кући сјећања: Приче јеврејских списатељица Латинске Америке коју је уредила Марџорие Агосин (2022): "Први пут објављено у El Mercurio, Сантиаго, Чиле, 16. јуна 1935. године и поново штампано 1987. године у Prosa Religiosa de Gabriela Mistral, уредио Луис Варгас Саведра, уредник Андрес Бело, Сантиаго, Чиле. Са шпанског превела Алисон Ридли."

  • Њемачки, пољски или литвански Јеврејин је лишен светог права да побјегне и буде слободан.
  • Било би глупо за нашу Америку да се ухвати за прљави реп ове антисемитске кампање. Имамо довољно посла у нашим сопственим земљама - гдје је све још увек у стању примордијалне хемијске супе - а да се не ометамо француским лудоријама или апсурдним подухватима у Берлину.
  • У најмању руку, не би требало да наставимо, на начин фарисеја, да користимо древни проглас против Јевреја који је био потпуно поткопан од нас. Штавише, требало би, у најмању руку, да се уздржимо од узвикивања на трговима или у нашим домовима укор који се чуо у средњем вијеку: "Лов? јеврејски пас зато што је неверник." Исус Христос, у својој бескрајној природи, сигурно би био бескрајно згрожен када би нас чуо како изговарамо такве ријечи као што су његови наводни заговорници и чувари његове науке.
  • Немојмо тражити од наших земаља да прихвате огроман број напуштених јеврејских имиграната. Али хајде да затражимо да они, уз мало рационалног напора, што ће рећи, са основном људскошћу, прихвате малу договорену квоту Јевреја које је Европа избацила из својих уврнутих хришћанских утроба. Аргентина је успоставила - и вјерујем сасвим удобно - свој дио квоте. Ако наших двадесет земаља може да испуни овај велики чин, који се може назвати само аутентичним чином пристојности, ми ћемо постићи ефикасан, поштен и великодушан подвиг. Треба пажљиво одмјерити и измјерити такве придјеве јер су веома важни онима који чувају част континента. Путем овог чина, ми ћемо вратити у Европу неке од културних и хришћанских политика које нам је првобитно пренијела. У свом ставу према Истоку, Европа је пореметила и понизила своју двомиленијумску владавину. Вратимо у Европу, са наше стране свијета, колективни гест интегралног и инклузивног хришћанског права које смо научили од тог континента током његове чистије ере и које смо ојачали, а не протраћили.

Цитати о Габријели Мистрал

уреди
  • Једна од ријетких латиноамеричких интелектуалаца који су се супротставили фашизму и говорили о предстојећој судбини европских Јевреја била је Габријела Мистрал, која је 1945. године постала једина латиноамеричка жена до данас која је добила Нобелову награду за књижевност. Иако сама није Јеврејка, овде укључујемо један од њених есеја, "Порука о Јеврејима" - који је написала 1934. године, непосредно прије него што је преузела мјесто конзула у Чилеу у Португалу - јер је то дирљиво свједочанство о њеној посвећености људским правима и јеврејском народу током историјских времена велике патње када су безбројни други истакнути интелектуалци изабрали ћутање. Мистрал је такође био утицајан у помагању јеврејске емиграције у Чиле када је, након 1939. године, већина латиноамеричких земаља затворила своје границе за очајне јеврејске избјеглице које траже азил.
    • Марџори Агосин, Увод у друго издање Куће сјећања: Приче јеврејских списатељица Латинске Америке (2022.)
  • Чилеанка Габријела Мистрал која је канонизована као Света Мајка... Мистрал је био заговорник људских права и статуса Индијанаца много прије него што су те бриге постале модерне.
    • Марџори Агосин, увод у књигу Ове нису слатке девојке: Поезија латиноамеричких жена (2000.), са шпанског на енглески превела Моника Бруно
  • Званични имиџ Габријеле Мистрал крши све културне стереотипе јер су њене пјесме мајкама, женама и дјеци испуњене дубоким идеолошким садржајем који превазилази наставника заокупљен будућношћу својих ученика. У пјесмама од Мистралове укљученим у ову антологију, добијамо увид у њену моћну машту и фигуративни језик заснован на ситним елементима. Њена поезија је често лишена традиционалних метафора повезаних са поетским језиком који су користиле жене њеног времена. Мистралов глас, приказан у мелодичним успаванкама и фантастичним причама
    • Марџори Агосин, увод у књигу Ове нису слатке девојке: Поезија латиноамеричких жена (2000.)
  • Прије само неколико година, могло се лако идентификовати жене у цијелој Латинској Америци које су се истакле у књижевности. Имена као што су Габриела Мистрал, Алфонсина Сторни, Хуана де Ибарбору, Делмира Агустини, Клаудиа Ларс, а да не помињемо највећу од свих Сор Јуану Инес де ла Круз...
    • Кларибел Алегриа (2006.), говор. Превод са шпанског на енглески језик Давид Дрејпер Кларк
  • Таква је жена била: пажљива према садашњости, којом је доминирала савјест својих дијела и курса којим историја иде, неспособна да одбије тврдње оних који пате од глади или жеђи за правдом и љубављу... Ако пажљиво прочитамо њен рад, наћи ћемо да су у њему оличени исти концепти и ставови, и било би готово немогуће разликовати умјетност од живота или рећи да ли у њеним стиховима има више аутентичне поезије него у њеним дјелима... Све што је радила, говорила и писала било је на неки начин засићено тим поетским ваздухом, откривајући чудесну, мада донекле деликатну равнотежу између "јесте" и "требало би да буде".
  • Мистралова поезија је одлучно херметична и често има кошмарни квалитет. Чак и њени номинално директни стихови — они који имају везе са елементима национализма, као што су национална симбологија или национални пејзажи — садрже надреални квалитет... Мистрал се окружила и била окружена метафорама тишине, стида и тајновитости. Већи дио њеног поетског опуса врти се око приватног свијета који је тешко дешифровати, свијета губитка и очаја, фантазије која бјежи у друге стварности.
    • Лиција Фиол-Мата, увод у књигу Квир мајка за нацију: држава и Габријела Мистрал (2002.)
  • Габријела Мистрал из Чилеа, једина латиноамеричка жена која је добила Нобелову награду, била је педагог, пацифиста и хуманиста који је писао са неупоредивим интензитетом фрустриране и патње женствености. Пјесме и успаванке њене дјеце су међу најнежнијим на шпанском језику. Без сопствене дјеце, она је своју љубав према дјеци претворила у универзалну љубав према цијелом човечанству. Постала је нека врста свјетске мајке, пјевајући о дјеци "као нико прије ње", рекао је Пол Валери. "Док су многи пјесници уздизали, славили, псовали или призивали смрт, или градили, продубљивали, обожавали страст љубави, чини се да је мало њих медитирало о том трансценденталном чину пар екселенс, стварању живог бића од стране живог бића.
    • Анђел Флорес и Кејт Флорес, увод у дјело Пркосна муза: Латиноамеричке феминистичке пјесме (1986.)
  • Превела сам дјела Мистралове јер сам открила да она заиста није много доведена на енглески језик, Неруда изнова и изнова и изнова, али не и Мистрал. Заљубила сам се у њу. Морате се заљубити, мислим, да бисте направили дугачак превод. Да, а и забавно је.
  • Пјесници – невјероватни пјесници природе као што су Мери Оливер, Габријела Мистрал или Одр Лорде – гледају дубоко на свијет и чине да се осјећамо као да смо повезани. Поезија која се бави природним свијетом помаже нам да поправимо ту везу. Када обраћате пажњу на нешто, то је начин да нешто волите. Како можемо наставити да повријеђујемо нешто што волимо?
  • Неки од највећих латиноамеричких пјесника су жене. Сор Хуана Инес де ла Круз, Габријела Мистрал, Марија Сабина и Виолета Пара су међу њима, али њихово право мјесто у историји поезије тек треба да буде у потпуности признато... На прелазу вијека појавила се легендарна група пјесникиња, укључујући Делмиру Агустини, Алфонсину Сторни и Габријелу Мистрал. Њихов рад изазвао је скандал и бијес, али је на крају отворио пут другим женама да истраже своје искуство у женском гласу... Мистралова је била парадоксална местиза, која је отјелотворила контрадикцију. Жена без дјеце која је уздизала материнство, истовремено је пригрлила и презирала своју претколонијалистичку прошлост. Њена изванредна мјешавина библијских и америчких ритмова донијела јој је Нобелову награду 1945. године.

Референце

уреди
  1. ↑ „The Nobel Prize in Literature 1945”. Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ↑ https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14753825012331359810?journalCode

Спољашње везе

уреди
 
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Габријела_Мистрал&oldid=54930”