Курт Вонегут

Курт Вонегут Млађи (11. новембар 1922 — 11. април 2007) био је амерички писац познат по романима у којима је комбиновао сатиру, црни хумор и научну фантастику.

Курт Вонегут (1972)

Цитати

„Верујем да су читање и писање најхранљивији облици медитације које је неко до сада пронашао. Читајући списе најзанимљивијих умова у историји, ми медитирамо својим и њиховим умом. Ово је за мене чудо.”

„Сваки сат који пролази приближава Сунчев систем четрдесет три хиљаде миља глобуларном јату М13 у Херкулесу — а ипак има неких несклада који инсистирају да не постоји таква ствар као напредак.”

„Понекад сам се питао каква је корист од било које уметности. Најбоља ствар коју сам могао да смислим је оно што ја зовем канаринац у теорији уметности рудника угља...”

„Средња школа је ближа сржи америчког искуства него било шта друго чега се могу сјетити.”

„Једноставно никад нисам одучио ниже грађанско образовање. И даље верујем у то.”

„Учили су ме да је људски мозак круна досадашње еволуције, али мислим да је то веома лоша шема за преживљавање.”

„Пронађите тему до које вам је стало.”

„Причање вицева је сама по себи уметност и увек се уздиже из неке емоционалне претње. Најбољи вицеви су опасни, и опасни зато што су на неки начин истинити.”

„Осећам да еволуцију контролише нека врста божанског инжењера. … Зато имамо жирафе и нилске коње и пљескање.”

„Мислим да не би било много шале, да нема сталне фрустрације и страха...”

„Желим да останем што ближе ивици без преласка. На ивици видите све врсте ствари које не можете да видите из центра.”

„Ако можеш да урадиш било шта напола, ти си једнооки човек у царству слепих.”

„Сврха људског живота, без обзира ко га контролише, јесте да воли онога ко је у близини да би био вољен.”

„Тријумф било чега је ствар организације. Ако постоје такве ствари као што су анђели, надам се да су организоване по узору на мафију.”

„Ми смо оно што се претварамо да јесмо, па морамо да пазимо шта се претварамо да јесмо.”

„Кажите шта хоћете о слатком чуду неупитне вере, ја сматрам способност за то застрашујућом и апсолутно подлом.”

„Не могу да размишљам о границама. Те замишљене линије су ми нестварне као вилењаци и пикси. Не могу да верујем да они означавају крај или почетак било чега што се стварно тиче људске душе. Врлине и пороци, задовољства и боли прелазе границе по вољи.”

„Карас игнорише националне, институционалне, професионалне, породичне и класне границе. Слободног је облика као амеба.”

„Ви сте једини довољно луди да агонизирате над временом и даљином без ограничења, над мистеријама које никада неће умријети, због чињенице да управо сада одлучујемо да ли ће свемирско путовање у наредних милијарду година или тако нешто бити рај или пакао.”

„Сви тренуци, прошли, садашњи и будући, увек су постојали, увек ће постојати.”

„Можда је Бог дозволио да се свако ко је икада живео поново роди - да он или она могу да виде како се то завршава.”

„Нико није љут. Сви смо превише заузети играњем шафлборда.”

„Не могу више да живим без културе.”

„Доћи ћу до тренутка у мом назадном путовању када је једанаести новембар, случајно мој рођендан, био свети дан који се зове Дан примирја.”

„Разговарао сам са старцима који су тог минута били на ратиштима. Рекли су ми на овај или онај начин да је изненадна тишина била Глас Божији. Тако да још увек имамо међу нама неке људе који се сећају када је Бог јасно говорио човечанству.”

„Која је сврха живота?”

„Наша свест је све што је живо и можда свето у било коме од нас. Све остало код нас је мртва машинерија.”

„Људска бића ће бити срећнија – не када излече рак или стигну на Марс, или елиминишу расне предрасуде или испразне језеро Ери – већ када пронађу начине да поново населе примитивне заједнице. То је моја утопија.”

„Некада сам мислио да ће нас наука спасити, а наука је свакако покушала. Али не можемо да издржимо још страшне експлозије, било за или против демократије.”

„Волео бих да људи за које се конвенционално претпоставља да се воле, када се свађају, кажу једни другима: „Молим вас — мало мање љубави, а мало више уобичајене пристојности“.”

„Историја је само листа изненађења. … То нас само може припремити да се поново изненадимо. Молим вас запишите то.”

„И даље верујем да се мир, обиље и срећа могу на неки начин постићи. Ја сам будала.”

„Најодважније је створити стабилне заједнице у којима се може излечити страшна болест усамљености.”

„Време је течно.”

„Веровање је скоро цео Универзум, било да се заснива на истини или не.”

„Ионако ми је најважнија порука распећа била колико неизрециво окрутна, наводно здрава људска бића могу бити када им је наређено надређени ауторитет.”

„Само зато што неки од нас умеју да читају и пишу и мало рачунају, то не значи да заслужујемо да освојимо Универзум.”

„Да није било поруке милосрђа и сажаљења у Исусовој Беседи на гори, не бих желео да будем човек. Чим бих био звечарка.”

„Када дође моје време да се придружим хору невидљивом или шта већ, не дај Боже, надам се да ће неко рећи, „Он је сада горе на небу“. Ко заиста зна? Могао сам све ово да сањам.”

„Захваљујући ТВ-у и због погодности ТВ-а, можете бити само једна од две врсте људских бића, било либерални или конзервативни.”

„Позивам вас да приметите када сте срећни, и узвикнете или промрмљате или помислите у неком тренутку: Ако ово није лепо, не знам шта јесте.”

„Ако икада умрем, не дај Боже, надам се да ћеш рећи: „Курт је сада горе на небу. То је мој омиљени виц.”

„Практикујем неорганизовану религију. Ја припадам несветом поремећају. Ми себе називамо „Госпа од непрестаног чуђења“.”