Коста Новаковић

Коста Новаковић (1866-1938), српски социјалистички политичар и новинар.

„ У дописима из Албаније раскринкавао сам империјалистичку великосрпску политику. ”

„ Не могу опростити Врховној Команди и нашој влади за ту њину авантуру која нас стаде толико живота; не могу опростити лекарима који масу болесних: реуматичних, туберкулозних, изнемоглих упутише да оставе своје кости у Албанији. ”

„ I људи и жене били су убеђени у то да је немогуће да ми долазимо као освајачи, да их потчинимо, већ да идемо на турску војску коју и они мрзе. Пренк Биб Дода, племенски старешина Мердита, командант 4000 оружаних саплеменика пропустио је на миру први наш одред само под погодбом, да му се да часна рећ да ми не намеравамо да покоримо Арбанију. Командант првог одреда Булић, сада пуковник, дао му је ту часну реч. Иначе би Пренк Биб Дода објавио борбу српској војсци. ”

„ Наглашавамо још једном, да је несумњив факт да насртање у ма ком виду на Албанију изазива, правилно, отпор од стране Арнаута. ”

„ Оно позитивно што је српска војска створила за албански народ јесте једнодушан отпор и непријатељство према Србији. ”

„ По доласку у Албанију за српску војску није постојало за дуго питање хоће ли Албанија бити српска или не. Она га је решила одмах, само је било питање да ли ће Србија заузети земље до Тиране или све до Шкумбе, у ком би се случају граничила са Грчком, која би узела ону другу половину Албаније. ”

„ Официрима је издавана на потпис наредба у којој се укоравају за своју благост, а којом се наређује немилосрдност и свирепост у поступању са становништвом. (...) Нико у вишим војним командама није помишљао на то како ће се одазвати поступање војске према становништву, какво ће расположење изазвати код њега према нашој војсци, а по том и према српском народу, у име чије се то ради. ”

„ Војнички режим се зацарио са свим својим рђавим странама. Носиоци његови били су подофицири и официри са касарнском психологијом: људи с преуским хоризонтом а и с оно мало што су имали упропашћеним моралним појмовима: без скрупула према људима туђе народности, без критеријума шта се сме а шта не сме. ”

„ Прво и најпотребније за управу у Албанији војне команде су сматрале вешала и застрашивање смрћу. Војне старешине нису се трудиле да измишљају други какав метод за решавање питања, кад је већ један био ту: убити. За то се није одговарало никоме, јер је рат. ”

„ Кад је већ реч о команданту посаде у Кроји, онда помињемо да је ту било много смртних казни, извршених пушком, а нарочито вешањем. Нема веће срамоте за Арнаутина него га јавно ошамарити или изударати, а нема понизније смрти за њега од смрти на вешалима. То често вешање у Кроји утицало је веома рђаво на становништво Кроје и околине па и самога Мата. ”

„ Било је неколико случајева да су ти људи, који су се вратили на своја огњишта и положили оружје на реч да им неће бити ништа, прошли веома рђаво. Били су обешени или побијени из пушака. ”

„ Комите су, пак, сматрале да имају пуно право на све. I када још њима падне у део да управљају једним местом, може се помислити шта све могу починити људи који су отворено изјављивали, ступајући у комитске чете, да иду да се напљачкају. Издвојени обично од виших јединица, регуларних трупа, они се труде да се дуго времена тако рећи изгубе. Маса њих, немајући ни за време мира никаквих скрупула ни обзира у животу, за време рата престаје сасвим бити човек и не види пред собом ништа више до новац и нож. ”

„ Зашто нисмо ми били помагачи у стварању албанске државе? Зашто нисмо створили нама тако потребно пријатељство са земљом која нам може много сметати, и која сметајући нама убија и себе? Зашто наши владајући кругови не мисле да то пријатељство створе убудуће? ”

„ Сељачка Србија више не постоји... 1912. она је потпуно нестала. Уместо ње, империјалистичка Србија, пан-Србија се појавила, са својом пан-српском династијом и пан-српским милитаризмом. Овај нови империјализам, суров, окрутан, немилосрдан, сања о повратку Душановог царства и покушава да достигне у следећих десет година империјалне силе које постоје стотинама година. ”

„ Ми смо Арнаутима оно што су нама били Турци. Питање је времена када ће се заборавити на наша дела: питање је наше државне политике да ли ће се моћи убрзати тај заборав. Нама сада Турци нису тако мрски као преде, али је прошло 500 година. Треба тежити да не буде потребно толико времена Арнаутима да нас забораве као непријатеље. ”

„ Има једно рђаво схватање патриотизма које ставља отаџбину изнад свега: изнад права и кривице. Изнад морала, изнад поштења и које одобрава и злочине представницима те отаџбине. Такав патриота Туцовић није био. ”