Artur Šopenhauer
немачки филозоф (1788–1860)
Artur Šopenhauer, nemački filozof.
A | B | V | G | D | Đ | E | Ž | Z | I | J | K | L | Lj | M | N | Nj | O | P | R | S | T | Ć | U | F | H | C | Č | Dž | Š |
A | B | C | Č | Ć | D | Dž | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | Lj | M | N | Nj | O | P | R | S | Š | T | U | V | Z | Ž |
Q | W | X | Y |
B
urediV
uredi- "Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti."
- "Vere su kao vatra: njima je, da bi svetlile, potreban mrak."
- "Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne."
D
uredi- "Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu."
- "Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina."
- "Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju."
- "Druževnost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti, pošto nas dovodi u dodir sa ljudima od kojih je većina moralno rđava a intelektualno tupa ili izopačena."
Z
uredi- "Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja."
- "Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sebe."
I
urediK
uredi- "Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće."
- "Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati."
- "Ko želi da se njegovoj reči poveruje, neka je izrekne hladno i bez strasti."
- "Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek."
L
uredi- "Lepota je otvoreno preporučeno pismo koje za nas unaprijed pridobiva srca."
Lj
uredi- "Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom."
- "Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni."
- "Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo."
M
uredi- "Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla."
- "Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira."
N
uredi- "Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesretan je taj da ne zahtevaš da budeš vrlo sretan."
- "Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti."
- "Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, je li zbog toga vedar; ako je, naprotiv, vedar, sasvim je svejedno je li mlad ili star, uspavan ili grbav, siromašan ili bogat: on je sretan."
- "Nijedna laž nije toliko drska da se neki anonimni recenzent ne bi mogao njome poslužiti: pa on nije odgovoran."
O
uredi- "On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači: On je čovek velikih sposobnosti.
- "Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!"
- "Ono što se zna ima dvostruku vrednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna"
- "Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze poduplati."
P
uredi- "Prijatelj svih nije ničiji prijatelj."
- "Prijateljima lako opraštamo greške koje nas ne pogađaju."
- "Pušemo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo , iako dobro znamo da će se raspršiti."
R
uredi- "Religija je štaka za loše državne ustanove."
- "Retko se nalazi ono što je pravo, a još peđe se ceni."
S
urediU
urediČ
uredi- "Čast je, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama, a subjektivno, naš strah od tog mišljenja."
- "Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvogubu korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije sa drugima."