Braća Karamazovi

Braća Karamazovi je poslednji roman Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, koji je pisao skoro dve godine 1879−1880.

Citati

„"Ako nema Boga - sve je dozvoljeno.”

„Ali neki put je zbilja časnije odati se nekom zanosu, pa makar i nerazumnom, ali koji je ipak proizašao iz velike ljubavi - nego mu se nikako ne odazvati.”

„Ali neobičnost i čudaštvo pre nanose štetu nego što daju pravo na pažnju, pogotovo kada svi teže da objedine pojedinosti i nađu bilo kakav opšti smisao u sveopštem besmislu.”

„Bez pouzdanog saznanja zbog čega živi, čovek neće pristati da živi i pre će uništiti sebe nego što će ostati na zemlji, pa makar oko njega bili sve sami hlebovi." (Knjiga peta, Veliki inkvizitor)”

„Braćo, ne bojte se greha ljudskog, volite čoveka i u grehu njegovom.”

„Brate, ja sam u sebi za ova dva poslednja meseca novog čoveka osetio, vaskrsao je u meni novi čovek! Bio je zatvoren u meni, ali se nikada ne bi javio da ne beše ovog groma! Strašno! I šta me se tiče što ću u rudnicima dvadeset godina budakom rudu kopati. Ništa se ja toga ne bojim; drugo je sad meni strašno: da mi ne izmakne, da ne ode od mene taj vaskrsli čovek!”

„Čoveče, ne gordi se nad životinjama: one su bezgrešne, a ti, sa svojom veličinom, prljaš zemlju svojom pojavom na njoj i za sobom ostavljaš svoj prljavi trag-avaj, skoro svaki od nas!”

„Danas se skoro svi daroviti ljudi strašno boje da ne budu smešni, i usled toga su nesretni.”

„Evo, možda, jedinog čoveka na svetu koji, ako ga odjednom ostavite bez novaca na trgu nepoznatog grada sa milion stanovnika, uopšte neće propasti, niti umreti od gladi i hladnoće, zato što će ga odmah nahraniti, odmah zbrinuti, a ako ga ne zbrinu, on će se odmah sam snaći, i to za njega neće predstavljati nikakav napor, niti poniženje, a onom ko ga je prihvatio nikakav teret, već možda, naprotiv, zadovoljstvo.”

„Ja mislim, ako đavo ne postoji, već ga je, prema tome, stvorio čovek, onda ga je stvorio po svojoj slici i prilici. (Knjiga peta, Buna)”

„Ja se ne odričem Boga , već svet koji je on stvorio ne primam...”

„Ja imam nameru da što duže poživim na svetu... I u poroku svome hoću da do kraja živim, to da znate. U poroku je slađe: svi ga grde, a svi potajno u njemu uživaju.”

„Jer žena - to ti je, brate...đavo bi ga znao šta je!”

„Krasan je tvoj Bog ako ga je čovek stvorio po svojoj slici i prilici." (Knjiga peta, Buna)”

„Ljubav je takva neprocenjiva vrednost za koju možeš kupiti ceo svijet i iskupiti ne samo svoje grehove već i tuđe.”

„Ljudi su sasvim prestali nalaziti potrebu da sami sebe osuđuju. Ne budite, dakle, kao svi drugi.”

„Ljudi žive razjedinjeni i njihove duhovne snage su paralisane mržnjom i borbom; treba uništiti mržnju među državama, narodima, klasama, neophodno je ostvariti besklasno društvo... I tada će ujedinjeno čovečanstvo moći da ispuni svoj veliki poziv.”

„Moram ti priznati (...) nikada nisam mogao shvatiti kako je moguće voleti svoje bližnje. Upravo je bližnje, po mom mišljenju, nemoguće voleti, već možda samo daleke (...) Apstraktno se još i može voleti bližnji, pa čak ponekad i izdaleka, ali izbliza gotovo nikad. (Knjiga peta, Buna)”

„Najzad, ja neću da se mati zagrli sa mučiteljem, koji je naredio da psi rastrgnu njenog sina! Ona ne sme da mu oprosti! Ako hoće, neka mu oprosti za sebe, neka oprosti mučitelju neizmernu svoju materinsku patnju. Ali stradanje svog rastrgnutog deteta ona nema prava da oprosti, i ne sme da oprosti mučitelju, kada bi mu čak i samo dete oprostilo! A kad je tako, ako oni ne smeju da oproste, gde je tu harmonija. Postoji li u celom svijetu biće koje bi moglo i imalo pravo da oprosti? (Knjiga peta, Buna)”

„Naravno, u svakom čoveku se krije zver, zver gneva, zver strasne raspaljenosti od vriske mučene žrtve, neobuzdana zver puštena sa lanaca, zver bolesti stečenih u razvratu, bolesne jetre i ostalog.”

„Nekog ti je zgodnije imati među neprijateljima, nego među prijateljima.”

„Onaj ko laže samog sebe, pre svega, ne može se uvrediti.”

„Pravi realista, ako je ateista, uvek će naći u sebi snage i sposobnosti da ne poveruje u čudo, a ako se pred njim čudo pojavi kao neosporna činjenica, on će pre poverovati svojim osećanjima nego što će dopustiti mogućnost te činjenice. A ako ga bude smatrao mogućim, smatraće ga prirodnom pojavom, koja mu samo do sada nije bila poznata.”

„Sloboda, slobodni um i nauka zavešće ih u takve prašume i dovesti pred takva čuda i nerešive tajne da će jedni od njih, nepokorni i svirepi, uništiti sami sebe, drugi - nepokorni, ali slabi, uništavaće jedni druge, a treći, koji ostanu, slabi i nesretni, dopuzaće do naših nogu i zavapiće: Da, vi ste bili u pravu, jedino ste vi znali njegovu tajnu, i mi se vraćamo vama, spasite nas od nas samih. (Knjiga peta, Veliki inkvizitor)”

„Slušaj: ako svi moraju da pate da bi patnjom platili večnu harmoniju, šta će tu deca, reci mi molim te? Sasvim je neshvatljivo zašto su i ona morala da pate i zašto da stradanjem plaćaju harmoniju? (...) A i preskupo su ocenili tu harmoniju, uopšte nije za naš džep da toliko plaćamo za ulaz. I zato žurim da svoju ulaznicu vratim. (Knjiga peta, Buna)”

„Svaki je čovek pred svima i za sve kriv.”

„Šta umu izgleda sramota, srcu je prava lepota...”

„Vi ste kao svi, to jest, kao mnogi; ali ne treba biti takav kao što su svi”

„Zaista, ponekad se govori o 'zverskoj' surovosti čoveka, a to je strašno nepravedno i uvredljivo za zveri: zver nikada ne može biti tako svirepa kao čovek, tako virtuozno, tako umetnički svirepa.”

„Zaljubiti se ne znači voleti, zaljubiti se može i mrzeći...”

„Zašto si došao da nam smetaš? (Knjiga peta, V, Veliki inkvizitor)”

„Život je raj, i svi smo mi u raju, ali mi to nećemo da znamo; a kad bismo hteli da znamo, odmah bi sutra na celom svetu nastao raj.”