Gotama Buda

Sidarta Gautama, zvani Buda, bio je indijski filozof i duhovni učitelj, osnivač budizma.

Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti?

Citati

„ Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti? ”

„ Sve je nestvarno. ”

„ Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe. ”

„ Sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mukotrpne, sva su bića lišena vlastitog svojstva. Mudrac kada to uvidi, odvraća se od patnje. To je put pročišćenja. ”

„ Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen. ”

„ Sada kao i ranije, prosjaci, ja objašnjavam samo patnju i dokončanje patnje. ”

„ Rađanje je patnja, bolest je patnja, starost je patnja, biti vezan za ono što se ne voli jeste patnja, rastanak od onog što se voli jeste patnja, ne dobiti ono što se želi jeste patnja. ”

„ Koren svih pojava jeste želja. ”

„ Patnja nastaje iz žudnje za zadovoljstvima, iz žudnje za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava. ”

„ Za dostignuće istine osobito je važan podvig. Ko ne izvrši podvig, taj neće ni dostići istinu. Kako se ko trudi, tako i dostiže istinu. Zato je podvig osobito važan za dostignuće istine. ”

„ Ako neki čovjek tvrdi: ‘To je moje uvjerenje', a izjava mu je dosljedna istini, iz toga još ne slijedi jednostran zaključak samo je ovo istina, a sve je ostalo zabluda', jer istinu uviđaju samo mudraci, i to svaki pojedinačno, sam za sebe. ”

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

„ Onaj koji se opredelio za život duha, treba da se kloni dve krajnosti. Jedna je život posvećen zadovoljstvima i uživanjima, što je nisko, neplemenito i nekorisno. Druga je život izložen mučenjima, što je ružno, nedostojno i nekorisno. Oslobođeni se udaljio od obe krajnosti zato što je otkrio pravi put koji vodi saznanju, velikoj mudrosti, uzvišenosti, unutarnjoj svetlosti i nirvani. ”

„ Razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve jesu. ”

„ O monasi, postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća. ”

„ Koje god su stvari povezane sa nepovoljnim, pripadaju nepovoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju nepovoljne. ”

„ Um je preteča svih stvari,

um ih stvara i njima upravlja;

ko sa dobrim naumom govori i radi,

prati ga sreća kao nerazdvojna sena.

”

Um je preteča svih stvari, um ih stvara i njima upravlja.

„ Kao što bi majka rizikovala svoj život da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete, isto tako treba negovati bezgranično srce ljubavi za sva bića. ”

„ Tri su obeležja onoga što je uslovljeno. Njegov nastanak je uočljiv, njegov nestanak je uočljiv i njegova promena dok traje jeste uočljiva. ”

„ Pet je stvari koje ne može postići asketa, sveštenik, natprirodno biće, Đavo, Bog i niko drugi na svetu. Da ono podložno starenju ne stari. Da ono podložno bolesti ne oboli. Da ono podložno smrti ne umre. Da ono podložno okončanju ne okonča. Da se ono podložno razaranju ne razori. ”

„ Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja. ”

„ Onaj ko ima ispravno razumevanje nema neizvesnosti niti sumnje da kada nešto nastaje, to samo patnja nastaje i da kada nešto nestaje, to samo patnja nestaje. ”

„ Ja kažem da patnja nastaje iz nekog razloga. Taj razlog jeste kontakt. Stoga, kad neki askete i sveštenici tvrde da je svako tvorac vlastite patnje, drugi da je naša patnja tuđe delo, treći da je patnja i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno - u svakom od tih slučajeva nemoguće je da bude doživljena bez kontakta. ”

„ Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Opijenost mladošću, opijenost zdravljem, opijenost životom. ”

„ Postoje tri vrste žudnji. Žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem, žudnja za nepostojanjem. ”

Monasi, sve gori. Oko gori. Uho gori. Telo gori. Um gori... Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane.

„ Monasi, sve gori. Oko gori. Uho gori. Nos gori. Jezik gori. Telo gori. Um gori. I sve što nastane na osnovu toga - bilo doživljeno kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno - takođe gori. Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kažem vam, rađanjem, starenjem i umiranjem, jadom, bolom, tugom i očajem. Videvši to, u čoveku se sve više raspršuju iluzije. Kad mu se rasprše iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujući hlađenju strasti, on se potpuno oslobađa. ”

„ Bilo bi poželjno za neobrazovanog čoveka da pre smatra svojim sopstvom svoje telo sastavljeno od četiri elementa nego svoj duh. Jer, očigledno je da njegovo telo može da traje jednu, dve, tri,četiri, pet ili deset ili čak sto i više godina; dok ono što nazivamo misao, svest ili duh, stalno se pojavljuje i noću i danju kao jedna stvar, a nestaje kao nešto drugo. ”

„ Neupućen, običan čovek, oblik smatra sopstvom. I onda se taj njegov oblik menja, postaje drugačiji. Kako se oblik menja, tako i njegova svest postaje zaokupljena promenom oblika. Uznemirenost i duševna stanja rođena iz zaokupljenosti promenom oblika nastavljaju da opsedaju njegov um. Pošto mu je um opsednut, i on je uplašen, nesrećan i ispunjen nemirom; zahvaljujući vezivanju postaje uznemiren. Na taj način nastaje uznemirenost usled vezivanja. ”

„ Nesigurna je i nepoznata dužina života onih koji su podložni smrti. Život je težak i kratak, bremenit patnjom. Ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt. ”

„ Dokle postoji tijelo dotle postoji smrt. Zato, Rado, treba da shvatiš da je tijelo smrt, da je smrtno, da umire, da je bolesno, da je tumor, da je ubojita strijela, da je ponor i izvor patnje. Ko tako shvati, njegovo je shvaćanje ispravno. Isto tako treba shvatiti osjećaje, utiske, izraze volje i svijest. ”

„ Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko će tvrditi da je ono i za trenutak potpuno zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da vežbaš: 'Čak i ako je moje telo bolno, moj um biće bez bola.' ”

„ Naricanjem i plakanjem um ne biva ništa mirniji, već se patnja samo uvećava. ”

Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni.

„ Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, telesni i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom biva pogođen i drugom, na isti način neuk čovek kada ga pogodi osećaj bola, oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni. ”

„ Kad bi tijelo bilo isključivo bolna pojava, podložna bolu, obuzeta bolom, a ne radošću, bića ne bi uživala u tijelu. Ali pošto je tijelo također i radosna pojava, sklona radosti, obuzeta radošću, zato bića uživaju u tijelu za koje ih vezuje strast. Zbog te se povezanosti zagađuju. To je uzrok, to je povod zagađenosti bića. Zato bićima tjelo postaje odvratno. Zbog te odvratnosti odustaju od strasti, a tim se odustajanjem pročišćuju. To je uzrok i povod pročišćenju bića. ”

„ Kao što spajanjem i trljanjem dva drvena štapa nastaju toplina i vatra, a njihovim razdvajanjem prestaju, tako je i sa osećanjima: u zavisnosti od određenog čulnog utiska nastaje odgovarajuće osećanje; prestankom određenog čulnog utiska prestaje i odgovarajuće osećanje. ”

„ Sve što se oseća je unutar patnje. ”

„ Postoje čulni utisci, poželjni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiču želju i izazivaju strast. I čovek im se raduje, oduševljava se njima i oni ga obuzimaju. Ako im se čovek raduje, oduševljava se njima i oni ga obuzimaju, onda se u njemu javlja užitak. Pošto nastane užitak, javlja se i strast. Ispunjen strašću, čovek je zapravo u ropstvu. ”

„ Isto kao što i najmanja količina izmeta zaudara, tako ne hvalim ni najmanju količinu bivanja, čak ni za trenutak. ”

„ Baš kao što nebom duvaju različiti vetrovi: sa istoka, zapada, severa i juga, vetrovi koji nose prašinu i bez prašine, hladni i topli vetrovi, blagi i snažni vetrovi; slično tome, nastaju u ovom telu različite vrste oseta: prijatni, neprijatni i neutralni. ”

Ne znam, monasi, nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um muškarca kao telo žene. Telo žene silno zaokupi um muškarca.

„ Ne znam, monasi, nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um muškarca kao što je to telo žene. Telo žene silno zaokupi um muškarca.

Ne znam, monasi, nijedan drugi zvuk koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to glas žene. Glas žene silno zaokupi um muškarca.

Ne znam, monasi, nijedan drugi miris koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to miris žene. Miris žene silno zaokupi um muškarca.

Ne znam, monasi, nijedan drugi ukus koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to ukus žene. Ukus žene silno zaokupi um muškarca.

Ne znam, monasi, nijedan drugi dodir koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to dodir žene. Dodir žene silno zaokupi um muškarca.

Ne znam, monasi, nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um žene kao to je to telo muškarca. Telo muškarca silno zaokupi um žene.

Ne znam, monasi, nijedan drugi zvuk koji tako silno zaokupi um žene kao to je to glas muškarca. Glas muškarca silno zaokupi um žene.

Ne znam, monasi, nijedan drugi miris koji tako silno zaokupi um žene kao to je to miris muškarca. Miris muškarca silno zaokupi um žene.

Ne znam, monasi, nijedan drugi ukus koji tako silno zaokupi um žene kao to je to ukus muškarca. Ukus muškarca silno zaokupi um žene.

Ne znam, monasi, nijedan drugi dodir koji tako silno zaokupi um žene kao to je to dodir muškarca. Dodir muškarca silno zaokupi um žene.

”

„ Većina ljudi ima ovakvu želju, žudnju i težnju: “Kad bi se samo neželjene, nežuđene, neprijatne stvari smanjivale, a željene, žuđene i prijatne stvari uvećavale!” Pa ipak, iako bića imaju takvu želju, žudnju i težnju, neželjene, nežuđene, neprijatne stvari se uvećavaju, a željene, žuđene i prijatne stvari se smanjuju. ”

„ Bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela, nastaju iz svojih dela, predodređena su svojim delima, dela su njihovo utočište. Dela su ta koja dele bića na niska i uzvišena. ”

„ Dve su stvari uzrok kajanja. Jedna je kad neko učini loše delo, a druga kad ne učini dobro delo. ”

„ Ne misli olako o zlu: “Ono me neće savladati”.

Čak se i krčag napuni kap po kap.

Isto tako će se i budala napuniti zlom

skupljajući ga makar kap po kap.

”

„ Ako nagomilavate loša dela završavate u okeanu patnje. A zašto? Zato što ono što čovek učini ne nestaje jednostavno u prošlosti. To nas prati, prijanja uz počinioca. Čovek čiji su postupci zagađeni će vremenom bol koji nanosi osetiti i na sebi. ”

Ne činiti nikakvo zlo, uzdići se u dobroti, pročistiti svoj duh - to je pouka svih buda.

„ Ne činiti nikakvo zlo, uzdići se u dobroti, pročistiti svoj duh - to je pouka svih buda. ”

„ Ja sam vlasnik svojih dela, naslednik svojih dela, rođen zbog svojih dela, vezan svojim delima i imam svoja dela kao sudiju. Šta god da uradim, dobro ili loše, to će mi ostati u nasleđe. ”

„ Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog procijepa, nema takvog mjesta na svijetu gdje bi se mogao sklonuti itko da umakne posljedicama zlodjela. ”

„ Kada starost i smrt idu pravo na tebe, šta bi drugo trebalo raditi nego ponašati se u skladu sa darmom, ispravno se ponašati, činiti poželjna, dobra dela? ”

„ Rahula, kad god se pripremaš da nešto učiniš, treba da pomisliš: “Ovaj postupak koji nameravam da učinim - hoće li on naneti patnju meni, drugima ili oboma? Je li to štetan postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom?” Ako posle takvog ogledanja vidiš da će naneti patnju tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo štetan postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda sasvim sigurno ne treba da učiniš takav postupak. Ali ako posle ogledanja vidiš da neće naneti patnju tebi, drugima, niti oboma, da je to zapravo koristan postupak, sa srećnim rezultatom, srećnim ishodom, onda sasvim sigurno treba da učiniš takav postupak. ”

„ Kada plemenita sledbenica nekome daruje hranu, ona mu time daruje četiri stvari. Daje mu život, zdravlje, zadovoljstvo i snagu. Dajući život i sama dobija život, bilo među bogovima, bilo među ljudima. Dajući zdravlje i sama dobija zdravlje, bilo među bogovima, bilo među ljudima. Dajući zadovoljstvo i sama dobija zadovoljstvo, bilo među bogovima, bilo među ljudima. Dajući snagu i sama dobija snagu, bilo među bogovima, bilo među ljudima. ”

„ Čovek kad se rodi, rodi se sa sekirom u ustima. Tako onaj čiji govor nije odmeren seče sebe tom sekirom. ”

„ Postoji pet načina govora: govor u pravom trenutku ili u pogrešnom trenutku, istinit ili lažan, blag ili grub, koji vodi ka dobrobiti ili šteti, izgovoren sa srcem punim ljubavi ili punim mržnje. ”

„ Postoje dve vrste sreće. Sreća tela i sreća duha. Između te dve vrste sreće veća je sreća duha. ”

Postoje četiri načina da se skrene s puta. Skretanje s puta zbog žudnje. Skretanje s puta zbog mržnje. Skretanje s puta zbog zablude. Skretanje s puta zbog straha.

„ Neznanje je, monasi, prethodnica nepovoljnih stanja uma, a za njim slede odsustvo stida i zazora od činjenja loših dela. ”

„ Postoje četiri načina da se skrene s puta. Skretanje s puta zbog žudnje. Skretanje s puta zbog mržnje. Skretanje s puta zbog zablude. Skretanje s puta zbog straha. ”

„ Kao što vjetar ne satire čvrstu stijenu tako se ni pametni ljudi ne kolebaju pred pokudom ili pohvalom. ”

„ Dve su vrste zlodela. Zlodelo koje plod donosi u ovom životu i zlodelo koje plod donosi u sledećem životu. ”

„ Ubijajući, stvarate sopstvenog ubicu. ”

„ Oni koji pogrešno postupaju svojim telom, govorom i mišlju nisu privrženi sebi. Čak i ako možda kažu: "Mi smo privrženi sebi", ipak nisu. Oni svojevoljno postupaju prema sebi kao što bi postupao neprijatelj prema neprijatelju. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, govorom i mišlju jesu privrženi sebi. Čak i ako možda kažu: "Mi nismo privrženi sebi", oni to ipak jesu. Oni postupaju prema sebi kao što bi postupao prijatelj prema prijatelju. ”

Oni koji pogrešno postupaju telom, govorom i mišlju ostavljaju sebe nezaštićenima. Čak i ako ih štite odredi bojnih slonova, konjice, bornih kola i pešadije, oni su ipak nezaštićeni, jer je njihova zaštita spoljašnja, a ne unutarnja.

„ Oni koji pogrešno postupaju svojim telom, govorom i mišlju ostavljaju sebe nezaštićenima. Čak i ako ih štite odredi bojnih slonova, konjice, bornih kola i pešadije, oni su još uvek nezaštićeni, zato što je njihova zaštita spoljašnja, a ne unutrašnja. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, govorom i mišlju sami sebe štite. Čak iako oko njih nema odreda bojnih slonova, konjice, bornih kola i pešadije, oni su još uvek zaštićeni, zato što je njihova zaštita unutrašnja, a ne spoljašnja. ”

„ Ako netko pobijedi u boju tisuću puta po tisuću ljudi, a drugi pobijedi jedino sam sebe, taj je drugi nenadmašivi pobjednik. ”

„ Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod dobrih ili loših dela. Tada je moguće da ću se posle smrti preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu. To je prvi podstrek. Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod dobrih ili loših dela. Tada ja ovde i sada, u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere. To je drugi podstrek. Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo? To je treći podstrek. Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko čini zlo. Tada sam ja, ovde i sada, pročišćen u oba pogleda. To je četvrti podstrek. ”

„ Na koja četiri načina se čini zlo? Vođeni žudnjom činimo zlo. Vođeni ljutnjom činimo zlo. Vođeni neznanjem činimo zlo. Vođenji strahom činimo zlo. ”

„ Koji god strahovi da nastanu, svi oni nastaju u budali, ne u mudrom čoveku. ”

Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon.

„ Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon. ”

„ Monasi, čak i ako bi razbojnici počeli testerom divljački da vam seku udove, jedan za drugim, onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mržnjom ne bi sledio moje učenje. ”

„ Zamislite parče tkanine prljave i masne, koju bojilac potopi u boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Tkanina će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, kada je um štrokav, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište. A zamislite parče tkanine, čiste i svetle, koju bojilac potopi u neku boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, za očekivati je da stigne na srećno odredište. ”

„ Čovek vođen pogrešnim razumevanjem, šta god da telom, govorom ili mišlju preduzme, sve namere, težnje i odluke, svi njegovi izrazi volje vode do onoga što je nepovoljno, neprijatno, neprivlačno, štetno, bolno. A zašto? Zato što je njegovo razumevanje loše. Isto kao kad se seme gorkog krastavca položi u vlažnu zemlju, sve materije koje upije iz tla doprinose njegovoj gorčini, kiselosti, bezukusnosti. A zašto? Zato što je seme loše. ”

„ Među svim tim brahmanima nema nijednog brahmana, nijednog brahmanskog učitelja ili učiteljevog učitelja, sve do sedmog pokoljenja, koji može reći: "Ja to znam, ja to uviđam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." A ni oni koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, autori svetih himni i njihovi prenositelji takođe nisu to o sebi tvrdili. Sve to, Bharadvađo, liči na povorku slijepaca koji se drže jedan drugog, a da ni prvi, ni srednji, ni posljednji ne vidi ništa. ”

„ Da, Kalame, normalno je što sumnjate i u nedoumici ste, jer nedoumica je nastala iz onoga što je sumnjivo. Zato, Kalame, ne dajte se zavesti onim što se prepričava, ni što je postalo tradicija; ni tvrdnjama, ni zato što je u skladu sa svetim knjigama, ni logičkim zaključcima i domišljanjima, ni zato što se po svemu čini da je tako, ni zato što vam neko gledište izgleda uverljivo, ni zato što tako kaže isposnik koji vam je učitelj. Tek onda, Kalame, kada sami uvidite da su određene stvari nepovoljne i pogrešne, tek tada ih napustite... A kada sami uvidite da su određene stvari povoljne i ispravne, tek tada ih prihvatite i sledite. ”

„ Treba razmatrati predmet istraživanja tako da svijest izvana ne bude ometana niti privlačena, a iznutra da ne bude pokolebana sklonošću ni strahom. ”

„ Želja i strast za okom jeste smetnja umu. ”

„ A ja ću vas, prosjaci, poučiti kako da napustite sve. Poslušajte! Bez potpunog znanja, bez potpunog shvaćanja, bez odustajanja i napuštanja svega nije moguće doseći utrnuće patnje. ”

Iz dva dobra razloga ja boravim u šumi, na pustom mestu, u osami. Zbog ugodnog boravka ovde i sada i iz saosećanja za buduće naraštaje.

„ Iz dva dobra razloga ja boravim u šumi, na pustom mestu, u osami. Koja dva? Zbog prijatnog boravka ovde i sada i iz saosećanja za buduće naraštaje. ”

„ Jedno veče je kornjača tražila hranu na obali jezera. A i jedan šakal je isto to veče tražio hranu na obali jezera. Kornjača još izdaleka spazi šakala kako njuška i, uvukavši svoje četiri noge i glavu u oklop, ostade savršeno mirna i nepomična. No, i šakal je još izdaleka opazio kornjaču, te joj priđe i poče da kruži: "Čim kornjača promoli bilo koji ud, odmah ću ga zgrabiti, odgristi i pojesti." No, pošto kornjača nije pružala nijedan od svojih udova, šakal, ne dočekavši priliku, izgubi interes za nju i ode. Isto tako Đavo neprekidno, neumorno kruži oko svakog od nas: "Možda će mi se ukazati prilika zahvaljujući oku, uhu, nosu, jeziku, telu. Možda će mi se ukazati prilika zahvaljujući mislima." Zato, monasi, treba da pažljivo stražarite na vratima svojih čula. ”

„ Monasi, jedna stvar kada je negovana i često praktikovana donosi veliki plod i korist. Koja je to stvar? Sabranost pažnje na dah. ”

„ Mudar čovjek napušta manju sreću i obazire se na veću. ”

„ Ja vidim kako bića koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljenjem čula bivaju progutana željom za zadovoljenjem čula, gore groznicom za zadovoljenjem čula, prepuštaju se zadovoljenju čula, i ja im ne zavidim, niti se ushićujem time. A zašto? Zato što postoji zadovoljstvo koji nije povezano sa zadovoljenjem čula, nije povezano sa nepovoljnim stanjima uma, a prevazilazi božansko blaženstvo. I pošto ja u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti u tome uživam. ”

„ Ko poseduje plemenito obuzdavanje čula, u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto. ”

„ Dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kad ribar zabaci udicu sa mamcem u duboko jezero, pa je gladna riba proguta. Nakon što proguta udicu, riba bi se našla u nevolji, u propasti, a ribar bi sa njom mogao činiti šta mu je volja. 'Ribar' je naziv za Zlog Maru. 'Udica' je naziv za dobitak, počast i slavu. Ko god žudi za dobitkom, počasti i slavom i naslađuje se njima kad se pojave, naziva se onim koji je progutao udicu, ko je u nevolji, u propasti, jer Zli Mara može sa njim činiti šta mu je volja. ”

„ Ako čovek ne stekne imovinu dok radi i trudi se, on onda tuguje, plače i kuka, udarajući se u prsa: "Moj rad je uzaludan, moj trud je bez ploda!" To je opasnost kod čulnih želja. Ako čovek stekne imovinu dok radi i trudi se, onda doživljava bol i patnju nastojeći da je sačuva: "Kako da mi ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, voda ne odnese, niti gramzivi naslednici raznesu?" I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi i lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese, gramzivi naslednici je raznesu. I on onda tuguje, plače i kuka, udarajući se u prsa: "Ono što sam imao, sada više nemam!" I to je opasnost čulnih želja. ”

„ Jeste li čuli nekad starog šakala kako tužno zavija u cik zore? Taj stari šakal je pogođen bolešću po imenu šuga. On ne može da nađe mir ni kad se zavuče u jazbinu, ni u podnožju drveta, ni na otvorenom. Gde god da ide, gde god da stoji, gde god da sedi, gde god da leži, tu se nađe u nevolji, u propasti. Isto tako, onaj čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom ne može da nađe mir ni kad ode u neku praznu kolibu, ni u podnožju drveta, ni na otvorenom. Gde god da ide, gde god da stoji, gde god da sedi, gde god da leži, tu se nađe u nevolji, u propasti. Toliko su dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje istinske slobode od okova. ”

Kao što oštrovid čovek promatra mehuriće koji prolaze rekom Gang i uviđa da su prazni, šuplji i bez suštine, tako podvižnik promatra oblike, opažaje, osećaje, sklopove i svest.

„ Pretpostavimo da oštrovid čovek opaža brojne mehuriće koji prolaze rekom Gang i da ih ispituje pažljivo. Pošto ih je pažljivo ispitao on uviđa da su prazni, šuplji i bez suštine. Isto tako isposnik opaža oblike, osećanja, opažaje, tvorevine uma i stanja svesti, bilo u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, udaljene ili bliske. On ih pažljivo razmatra i ispituje dok ih potpuno ne prozre i uvidi da su prazni, šuplji i bez suštine. ”

„ Ja tvrdim, prosjaci, da izljeve strasti može da okonča samo onaj ko ih upozna i prozre, a ne onaj ko ne može da ih upozna i prozre. ”

„ Zamisli čoveka obolelog od gube, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda otklanja bol držeći udove iznad vatre. I što se više češe i spaljuje, sve gnojavije, smrdljivije i zagađenije te rane postaju. Pa ipak, on nalazi određeno zadovoljstvo u češanju svojih otvorenih rana. Isto je tako i sa bićima koja nisu oslobođena želje za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, prepuštaju se zadovoljstvima čula; što se više prepuštaju zadovoljstvima čula, to se njihova želja za zadovoljstvima čula uvećava i više ona gore groznicom za zadovoljstvima čula. ”

„ Ako utisci i uznemirenosti zaokupljaju neku osobu, a u nema njoj ničeg što bi ih moglo prihvatiti, u njima uživati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj skrivenih sklonosti ka strasti, nemiru, ubeđenjima, obmani, žeđi za postojanjem i neznanju. To je kraj uzimanja batine i oružja, rasprava, svađa, optužbi, spletkarenja i pogrešnog govora. Te loše, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka. ”

„ Nemoguće je to, monasi, ne može biti, da onaj ko poseduje ispravno razumevanje liši života svoju majku. Takav slučaj nije moguć. Ali je moguće, monasi, da neuk čovek liši života svoju majku. ”

„ Tko na ruci nema ranu, može nositi otrov na dlanu. Otrov ne prodire gdje nema rane; nema zla za onoga tko ga ne čini. ”

„ Opterećen sa dve stvari, čovek - sasvim sigurno - nalazi svoje mesto u paklu. Koje dve? Lošim navikama i pogrešnim stavovima. ”

„ Odsustvo kajanja jeste korist i nagrada od ponašanja u skladu sa vrlinom. ”

Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan.

„ Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan. ”

„ Ni kiša dukata ne može zadovoljiti strasti; bolni su kratki užici - tako uviđa pametan čovjek. ”

„ Mudar čovek treba da izbegava razvrat kao što bi izbegavao i da upadne u rupu punu užarenog uglja. Ako nije u stanju da održava celibat, ne bi barem trebalo da odlazi tuđoj ženi. ”

„ Monasi, ako bi neko zbog nošenja platnenog ogrtača kada je gramziv napustio gramzivost, kada je pun mržnje napustio mržnju, kada pogrešno razume napustio pogrešno razumevanje, tada bi ga roditelji obukli u platneni ogrtač čim se rodi i učinili da ga stalno nosi. Ali ja i dalje vidim one u platnenom ogrtaču koji su gramzivi, puni mržnje, koji su u zabludi; i zato kažem da zvanje askete ne dolazi samo na osnovu nošenja platnenog ogrtača. ”

„ Ja nisam sveštenik. Nisam ni kraljević, ni zemljoradnik, niti bilo šta drugo. Uvideo sam jasno kako se ljudi u ovom svetu rađaju; sada lutam svetom kao mudrac, bez ikakve imovine, bez ičega svoga. ”

„ Monasi, ovaj svetački život nema za svoju svrhu dobitak, ugled i poštovanje, usavršavanje vrline, usavršavanje pažnje, znanje i viđenje. Samo je nepokolebljivo oslobođenje uma cilj svetačkog života, njegova srž i njegov vrhunac. ”

„ Dobro prijateljstvo, dobro saputništvo, dobro drugarstvo jeste čitav svetački život. ”

„ Tek živeći sa nekim upoznajemo vrline te osobe, i to tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo pažljivi, a ne ako smo nepažljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. ”

„ Postoje četiri vrste svetlosti. Svetlost Meseca, svetlost Sunca, svetlost vatre i svetlost mudrosti. Od te četiri vrste svetlosti, najbolja je svetlost mudrosti. ”

„ Gubitak srodnika jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti. ”

„ Četiri stvari vode ka rastu mudrosti. Druženje sa čestitim ljudima, slušanje o darmi, pomno razmatranje stvari i postupanje u skladu sa darmom. ”

„ Mudar čovek zna način da razluči dobro od lošeg u vezi i sa unutrašnjim i sa spoljašnjim svetom. ”

„ Naučite to od vode. U planinskim klancima i procepima, bez prekida huče potoci, ali velika reka teče lagano, bez šuma. Prazne stvari zveče, iz punih nikakvog zvuka nema. Budala je poput dopola napunjenog krčaga, a mudrac kao duboko, vodom prepuno jezero. ”

„ U jezeru punom mulja, prljavštine i blata čovek dobrog vida ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako plivaju. A zašto? Zato što je voda zamućena. Isto tako monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za obojicu, ne može da ostvari uzvišeno stanje, istinski plemenito znanje i uvid. ”

„ Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja je toliko puna sreće kao što je to izvežban i često korišćen um. Izvežban i često korišćen um, monasi, prepun je sreće. ”

„ Postoje tri neodložne obaveze svakog domaćina. Da svoju njivu uzore i podrlja. Pošto ju je uzorao i podrljao, on baca seme. Pošto je bacio seme, on zaliva zemlju i čeka. Istina, domaćin nema moć da kaže: "Neka moje žito proklija danas, klasa sutra, a sazri prekosutra." Ali kada dođe vreme, žito će proklijati, zatim klasati i potom sazreti. Na isti način, postoje tri neodložne obaveze svakog monaha. Da čisti svoju vrlinu, da čisti um, da čisti uvid. Istina, monah nema moć da kaže: "Neka moj um bude oslobođen nečistoća još danas, sutra ili prekosutra." Ali kada dođe vreme njegov um biće oslobođen nečistoća zahvaljujući neprijanjanju. ”

„ Pretpostavimo, monasi, da postoji kokoška sa osam, deset, dvadeset jaja, koja ih nije pokrivala, nije na njima ležala i nije dobro zaštitila. Čak i ako se u njoj javi misao: "Ah, kad bi samo moji pilići uspeli da noktima i kljunovima probiju ljusku i izlegu se!", ipak to ne bi bilo dovoljno da pilići probiju ljusku i izlegu se. Isto tako, kada se monah ne trudi da razvija svoj um, čak i ako se u njemu javi misao: "Ah, kad bi se moj um uz pomoć nevezivanja oslobodio nečistoća!", ipak to nije dovoljno da se njegov um oslobodi nečistoća. Isto tako, kada monah živi u vrlini i trudi se da razvija svoj um, čak i ako se u njemu ne javi misao: "Ah, kad bi se moj um uz pomoć nevezivanja oslobodio nečistoća!", ipak bi to bilo dovoljno da se njegov um oslobodi nečistoća. ”

Kad su strune previše zategnute ili previše labave, vina nije naštimana ni pogodna za sviranje. Ali kad su strune naštimane po meri, vina je spremna za sviranje. Isto tako, prevelik napor rađa nemir, preslab rađa lenjost. Odredi pravu meru svog napora, naštimaj svoje sposobnosti i zasviraj svoju melodiju!

„ Kad su strune na vini previše zategnute, vina nije naštimovana ni pogodna za sviranje. Kad su strune na vini previše labave, vina nije naštimovana ni pogodna za sviranje. Ali kad strune na vini nisu previše zategnute, ni previše labave, već naštimovane po meri, vina je tada pogodna za sviranje. Isto tako, Sona, prevelik napor rađa nemir, preslab napor rađa lenjost. Zato bi trebalo da odrediš pravu meru svog napora, da naštimaš svoje sposobnosti u skladu sa tim i onda zasviraš svoju melodiju. ”

„ Ne zanemaruj vlastitu svrhu za tuđu, ma kako uzvišena bila. Kad svoju svrhu shvatiš pravilno, prioni uz svoj zadatak. ”

„ Kada drvodelja pogleda dršku svoje sekire i vidi tragove svojih prstiju on ne zna: "Za ovoliko se drška sekire izlizala danas, za ovoliko juče, za ovoliko ranije". Ali kada se drška potpuno istanji on zna da se potpuno istanjila. Isto tako, dok se asketa trudi da razvija svoj um, on ne zna: "Ovoliko je mojih nečistoća uklonjeno danas, ovoliko juče, ovoliko ranije", ipak kada su one uklonjene, tada on zna da su uklonjene. ”

„ Zamislimo, monasi, brodski konopac koji se istanjio jer je u vodi stajao šest meseci. Iako bi ga tokom zime izvukli na suvo, konopac bi dalje razjedali hladnoća i vetar. Kvašen dalje kišom iz oblaka, taj konopac bi sve više propadao i na kraju sasvim istrulio. Isto tako, kada monah živi u vrlini i trudi se da razvija svoj um, njegovi se okovi lako tanje i sa njega padaju. ”

„ Učenje je slično splavu, koji služi da se pređe reka, a ne da se vežemo za njega. ”

„ Biti privržen jednom stanovištu i gledati na druga stanovišta kao na manje vredna – to mudraci nazivaju okovom. ”

„ Spekulativna gledišta (svet je večan, svet nije večan, svet je beskonačan, svet je konačan, duša i telo su isto, duša i telo su različito, posle smrti Oslobođeni postoji, posle smrti Oslobođeni ne postoji…) jesu čitavo šipražje gledišta, džungla gledišta, iskrivljenje, kolebanje, okov gledišta. Ona su opterećena patnjom, jadom, očajem i groznicom, ne vode trežnjenju, hlađenju, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nirvani. Spekulativna gledišta je Oslobođeni odložio na stranu. ”

„ Visoko na nebu duvaju moćne oluje. I ako neka ptica uzleti tako visoko, olujni vetar je razbaca tamo-amo, noga joj odleti na jednu stranu, krilo na drugu, glava na treću, a telo na četvrtu stranu. Isto tako, monah uzme zdelu i ogrtač te ode naselje radi prošenja hrane, a da ne motri na svoja čula. On tamo ugleda žene oskudno obučene, oskudno pokrivene i požuda napadne njegov um. Uma napadnutog požudom, on napušta svoje vežbanje i vraća se svetovnom životu. Onda neko uzme njegov ogrtač, neko drugi njegovu zdelu, treći prostirku, četvrti njegov pribor za šivenje, baš kao što se dogodi i sa pticom čije delove razbaca oluja. ”

„ Monaše, monaše, ne dozovoli sebi da truliš! Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput lešine, pre ili kasnije počinju muve da se roje i da ga napadaju! Pohlepa jeste truljenje. Zlovolja jeste smrad lešine. Zlovoljne, štetne misli jesu muve. Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput lešine, pre ili kasnije počinju muve da se roje i da ga napadaju! ”

Unutar ovog ni dva metra visokog tela sadržan je svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put koji vodi do prestanka sveta.

„ Postoje dve vrste stvari. Stvari koje su okovi, a izgledaju prijatne i one koje su okovi, a izgledaju neprijatne. ”

„ "Djeca su moja, imetak je moj" - tako razmišlja budala. Ali ni sam nije svoj, a kamoli djeca, kamoli imetak. ”

„ Promatraj ovaj svijet kao pjenu, promatraj ga kao privid; onoga tko ga tako promatra, ne vidi vladar smrti. ”

„ Ko god, Anando, sada, a i kad ja umrem, ostane učvršćen u sebi i u istini, taj će biti moj najdosljedniji sljedbenik u težnji za savršenstvom. ”

„ O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno. ”

„ Monasi, napustite ono što je štetno. Moguće je napustiti štetno. Kada ne bi bilo moguće napustiti štetno, ne bih govorio: "Monasi, napustite ono što je štetno". Upravo zato što je moguće napustiti štetno, zbog toga kažem: "Monasi, napustite ono što je štetno". Zato što napuštanje štetnog vodi ka dobitku i sreći, zbog toga kažem: "Monasi, napustite ono što je štetno". ”

„ Monasi, dve je želje teško napustiti. Koje dve? Želju sa sticanjem i želju za životom. ”

„ Postepeno, malo po malo, povremeno, kao što kovač pročišćava srebro, tako i mudrac treba odstraniti mane iz samoga sebe. ”

„ Za Plemenite, nestanak ovoga tela smatra se srećom. To je suprotno od onoga kako na to gleda čitav ostali svet. Ono što drugi zovu srećom, to Plemeniti nazavaju patnjom. Ono što drugi nazivaju patnjom, za to su Plemeniti utvrdili da je sreća. ”

„ Kao i prije, Anando, tako i sada pretežno boravim u stanju ništavila. Svi asketi koji su u prošlosti dosegli potpuno čisto konačno ništavilo i održali se u njemu, dosegli su upravo to čisto konačno ništavilo i održali se u njemu. I u budućnosti isto će svi asketi koji dosegnu potpuno čisto konačno ništavilo i održe se u njemu, doseći upravo to čisto konačno ništavilo i održati se u njemu. ”

Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred. Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred.

„ Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće dostići kraj sveta, gde nema rađanja, starosti, smrti, nestajanja i preporađanja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće okončati patnju a da se ne dosegne kraj sveta, već ukazujem da su upravo u ovom telu, čiji je rast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržani svet, pojava sveta, okončanje sveta i put koji vodi okončanju sveta. Zato mudrac oskudnošću života okončava svet. Mirujući spoznaje kraj sveta i smiruje želju i za ovim i za onim svetom. ”

„ Više je suza koje ste prolili lutajući i tumarajući ovim dugim putem, naričući i plačući spojeni sa onim što mrzite i razdvojeni od onog što volite, nego vode u četiri velika okeana. ”

„ Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja majka. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj otac. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj brat. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja sestra. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj sin. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja kćer. ”

„ Ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem i okovanih žudnjom. Toliko ste dugo doživljavali patnju, bol, nesreću i punili groblja. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni. ”

„ Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred. Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred. ”

„ Sve sam nadmašio, sve prozreo, ničim što postoji nisam okužen, sve sam napustio; dokončanjem žeđi sam se oslobodio, samostalno se uzdigao do spoznaje. Na koga da se ugledam? ”

Vidi još

• Karma
• Samsara