Pa ko će mene, sa 60 godina, da uči, šta da radim, šta da mislim, šta je dobro a šta zlo? To su obavili moja majka, moj otac i moj brat. Svaki korak pravim za moju mladost, na koju niko nije mislio i za mladost budućih generacija. Brižna sam i odgovorna.[1]
”
„
Kao i sve umetnosti i naša je čuvar duša i istine. Kroz dobro, govorimo o lošem. I sebi i drugima. A kroz loše, o dobru. To je naš put. Jeste, izgovaramo misli mudrijih, ali nismo bez svojih. Stojim uz moje poštovane kolege. Hodam uz njih. Hodam uz svoje sugrađane.[1]
”
„
prvo svi imamo neke mehanizme na koji način potiskujemo nešto što nam je tuga i tužni deo nas. Tako je potisnuta i tuga što mi fale kolege i to što mi nedostaje profesija. Ali to tamo gde živim ne primećujem, niti dam sebi da to izađe na površinu. Međutim, kada dođem u Beograd, onda prvih 48 sati, sve izađe. Plačemo. Ali to su divni momenti zato što se grlimo i ljubimo, toliko je lepih reči. Onda se nahranim.[2]
”
„
Posvećena sam porodici i mogla bih kao debela Džejn da živim i u nekoj prašumi, ali mi je važno da su mi tu dete i suprug, da vodim računa o njima, da ih volim i oni mene vole.[2]
