Grigorij Raspućin

Grigorij Jefimovič Raspućin (10. januar 1869 — 29. decembar 1916) je bio ruski mistik. Predstavljajući se kao vidovnjak i čudotvorac, uspeo je da se nametne kao osoba od poverenja na ruskom dvoru. Imao je veliki uticaj na poslednje dane Romanovih, i značajnu ulogu u životima cara Nikolaja II i njegove žene Aleksandre, i njihovog sina Alekseja koji je patio od nasleđene hemofilije od kraljice Viktorije.

Citati

„Pišem i ostavljam za sobom ovo pismo u Sankt Peterburgu. Osećam da ću napustiti život pre 1. januara. Želim da saopštim ruskom narodu, tati, Majci Rusiji i deci, zemlji Rusiji, šta oni moraju da razumeju. Ako me ubiju obični atentatori, a posebno moja braća ruski seljaci, ti, caru ruski, nemaš čega da se plašiš, ostani na svom prestolu i vladaj, a ti, caru ruski, nećeš imati čega da se plašiš za svoju decu, oni će vladati stotinama godina u Rusiji. Ali ako me ubiju bojari, plemići, i ako proliju moju krv, njihove ruke će ostati uprljane mojom krvlju, dvadeset i pet godina neće oprati ruke od moje krvi. Oni će napustiti Rusiju. Braća će ubijati braću, i ubijaće se i mrzeti jedni druge, i dvadeset pet godina neće biti plemića u zemlji. Care ruske zemlje, ako čuješ zvuk zvona koje će ti reći da je Grigorije ubijen, moraš znati ovo: ako su tvoji rođaci učinili moju smrt, onda niko iz tvoje porodice, tj. recimo, niko od vaše dece ili rodbine neće ostati živ duže od dve godine. Ubiće ih ruski narod... ja ću biti ubijen. Nisam više među živima. Molite se, molite se, budite jaki, mislite na svoju blagoslovenu porodicu.”

„Bog je video tvoje suze i čuo tvoje molitve. Ne tuguj. Mali neće umrijeti. Ne dozvolite da ga lekari previše uznemiravaju.”

„Bog je video tvoje suze i čuo tvoje molitve. Ne bojte se, dete neće umreti.”