U ovako podeljenom društvu, na prave i izdajnike, moguće je da kao pripadnik LGBTIQ zajednice nastojite svoj život organizovati i (pre)živeti ga u paradoksalnoj situaciji – da s jedne strane na funkciji sa najviše moći imate lezbejku a da istovremeno nikad niko nije odgovarao za to što je ugrozio bezbednost i/ili život pripadnika LGBTIQ zajednice. To je dobar primer realnosti u kojoj se trudimo da ostanemo živi.[1]
”
„
Moramo da shvatimo da je rad na sprečavanju vršnjačkog nasilja rad koji zahteva jednu edukaciju kadra u školi i reagovanje na najsitinijim detaljima. I roditeljima je potrebna podrška. Ne može se ceo teret svaljivati na njihova leđa i njima mora da se pruži adekvatna podrška sa strane škole i ministarstva, kao i jasna spremnost u davanju kapaciteta za koje često treba da se ulože dodatni napori. [2]
”
„
Egzistencijalni grč je utoliko veći kada ste u ulozi koju vam društvo nije namenilo. To uvek podrazumeva da ostajete izvan podrazumevajućeg sistema podrške.[3]
”
„
Ja sam veoma porodična osoba, ja sam nekome sestra, tetka, donedavno sam bila unuka, ja sam nečija ćerka, nećaka. Moje uloge su takođe vrlo porodične i ne želim da mi iko oduzima pravo na porodičnost.[4]
”
„
...na kraju krajeva, da podsetimo da tradicionalna porodica u sebi neguje ljubav i prihvatanje, a ne odbacivanje i prezir[4]
”
„
Mi i dalje imamo pravo i na građansku neposlušnost i okupljanje i sve što nam jedna demokratska država omogućava.[4]
”
„
Kada nemamo osnovna prava, naravno da smo ljuti i besni i da nam život nije lagan. Veliki broj ljudi u LGBT zajednici ima psihičke probleme, govorimo o suicidu mladih osoba.[4]
