Većina ljudi ima ovakvu želju, žudnju i težnju: “Kad bi se samo neželjene, nežuđene, neprijatne stvari smanjivale, a željene, žuđene i prijatne stvari uvećavale!” Pa ipak, iako bića imaju takvu želju, žudnju i težnju, neželjene, nežuđene, neprijatne stvari se uvećavaju, a željene, žuđene i prijatne stvari se smanjuju.[3]
Ako čovek ne stekne imovinu dok radi i trudi se, on onda tuguje, plače i kuka, udarajući se u prsa: "Moj rad je uzaludan, moj trud je bez ploda!" To je opasnost kod želja. Ako čovek stekne imovinu dok radi i trudi se, onda doživljava bol i patnju nastojeći da je sačuva: "Kako da mi ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, voda ne odnese, niti gramzivi naslednici raznesu?" I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi i lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese, gramzivi naslednici je raznesu. I on onda tuguje, plače i kuka, udarajući se u prsa: "Ono što sam imao, sada više nemam!" I to je opasnost od želja.[4]