Isidora Sekulić
Isidora Sekulić (16. februar 1877 — 5. april 1958) bila je srpska književnica, akademik i prva članica Srpske akademije nauka i umetnosti.
Citati
uredi„Život je kratak, ali trag od života može dugo trajati.”
„Neko je siromah zbog poroka, neko je siromah zbog vrlina.”
„U samoći se, doduše, stiču znatni kvaliteti, ali u istoj toj samoći se i gube kvaliteti, i često i oni urođeni.”
„Među teškim stvarima u životu, izgleda da je ljubav najteža. [1]”
„Sloboda je nezavisnost, sreća je zavisnost od hiljadu sitnica.[1]”
„Svi smo mi šaka šodera razbacanog po seoskom putu.[1]”
„Čim nema žene u kući, život ima viši stil.[2]”
„Odmah se poznaju ona nesrećna mala deca koja iz škole dolaze u praznu kuću, koja znaju Robinzona napamet, i u devetoj godini čitaju Život i patnje u Sibiru i Put u zemlju Vatikulumba. Poznaju se mali siročići koji rano ostanu bet matere, koji skrivaju glavu pod jastuke kad prolaze mrtvačka kola, boje se kad noću sat izbija i imaju mršavo lice i dugačke suve ručice.[3]”
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 Izbor tekstova Marija Kalabić, Riznica mudrosti velikih umova čovečanstva, LIB, Novi Sad, 2004. — 72, 140, 181. strana
- ↑ Sakupio i priredio Slobodan Ivošević, Zagonetka zvana žena, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2007. — 76. strana
- ↑ Priredio Ljubodrag Vesić, Riznica mudrosti, Grad, Kragujevac, 2008. — 128. strana
