Lori Mur
Lori Mur (rođena 13. januara 1957) je američka spisateljica, kritičarka i esejistkinja.
Citati
uredi- „Kratka priča je ljubavna veza, roman je brak. Kratka priča je fotografija, roman je film”.[1]
- „Ceo svet je faza kroz koju prolazimo”.[1]
- „Evo šta se desilo u ljubavi. Jedan od vas je mnogo plakao, a onda ste oboje postali sarkastični”.[1]
- „Moralo se graditi skloništa. Trebalo je napraviti džepove i živeti u njima”.[1]
- „To je ono što nije u redu sa hladnim ljudima. Ne da imaju leda u duši, svi mi imamo malo toga, već da insistiraju da svaka reč i delo ogledaju taj led. Nikada ne nauče lepotu ili vrednost gesta. Emocionalna neophodnost. Za njih je sve poštenje pre dobrote, istina pre umetnosti. Ljubav je umetnost, a ne istina. To je kao slikanje pejzaža”.[1]
- „Previše računam na rođendane, iako znam da ne bi trebalo. Neizbežno počinjem da ocenjujem svoj život po njima, shvatam kako sam po tome koliko ljudi se seća, to je kao stara fantazija da prisustvujete sopstvenoj sahrani: možete da vidite ko su vam prijatelji, da vidite ko se pojavljuje”.[1]
- „Kada se spakovala da ode, znala je da se oprašta od nečeg važnog, što na neki način i nije bilo tako loše, jer je značilo da se pozdravlja od toga za početak”.[1]
- „Imali su, konačno, jedinu stvar koju neko zaista želi u životu: nekoga ko će te držati za ruku kada umreš”.[1]
- „Nedostajao mi je. Ljubav je, shvatila sam, nešto što kičma zapamti. Ništa nisam mogla da uradim povodom toga”.[1]
- „Vaša ukočenost je nešto čemu možda ne možete pomoći. To je ono što vam je svet uradio. Ali hladnoća, to je ono što radite svetu”.[1]
- „Nije bila dobra na telefonu. Trebalo joj je lice, šara očiju, nos, drhtava usta... Ljudi koji pričaju trebalo je da gledaju lice. Telefonom ste govorili reči, ali ih nikada niste gledali kako ulaze. Ispratili ste ih na aerodromu, ali nikada niste znali da li ima ko da ih pozdravi kada izađu iz aviona”.[1]
- „Ljubav vas iscrpljuje, sa sobom nosi mnogo šećera u krvi i težine vode. Vi ste kao kuća koja polako gubi struju, ventilatori usporavaju, svetla se gase i trepere, satovi staju i idu i staju”.[1]
- „Obično je naručivala šolju kafe i šolju čaja, kao i kolačić, potkrepljujući tugu čokoladom i kofeinom tako da je postala anksioznost”.[1]
- „Nesrećni ste jer verujete u nešto kao što je sreća”.[1]
- „Svaki životni aranžman nosio je sa sobom tugu, sentimentalnu senku da nije nešto drugo, već samo on sam”.[1]
- „Pisci nemaju stvarnu oblast stručnosti. Oni su samo generalisti sa veoma raspaljenim osećajem za interpunkciju”.[1]
- „Bilo je to kao klasična scena u filmovima gde je jedan ljubavnik u vozu, a jedan je na peronu i voz počinje da se udaljava, a ljubavnik na peronu počinje da hoda, pa džogira, pa trči i onda odustane dok voz bespovratno juri. Osim u ovom slučaju, ja sam bila svi delovi: bila sam ljubavnik na peronu, bila sam ljubavnik u vozu. I ja sam takođe bila voz”.[1]
- „Često pomislim da je u mom središtu glas koji se konačno razdvojio, kuća u mom srcu toliko okupirana drugim ljudima i njihovim govorom, prijateljima kojima sam verovala da sam odana, ljudima čije živote sada mogu jednostavno da nagađam, da mi ostavlja utisak da sam jednostavno skup njih, da su svi postojali za sebe, ali su me nehotice formirali, pa nestali. Ali, šta: da li je od mene trebalo očekivati da stvorim sebe, ni iz čega, iz ničega, iz vazduha i sama?”[1]
- „Nikada se ranije nisam plašila nesanice, poput zatvora, zar mi to ne bi dalo više vremena za čitanje?”[1]
- „Nekada je ljubav izgledala kao magija. Sada izgleda kao trikovi”.[1]
- „Ali ta neadekvatnost, ili osećaj neadekvatnosti, nikada ne nestaje. Bez obzira na to, morate samo da se krećete napred po kiši”.[1]
- „U suštini, shvatila sam da živim u onoj užasnoj fazi života između dvadeset šeste i trideset sedme godine poznatoj kao glupost. To je kada ne znaš ništa, čak ni onoliko koliko si znao kad si bio mlađi, i nemaš čak ni filozofiju o svim stvarima koje ne znaš, onako kako si znao kada si imao dvadeset ili bi opet kad ti je bilo trideset osam”.[1]
- „Odlučite da vam se sviđa život na fakultetu. Upoznajete mnogo dobrih ljudi, neki su pametniji od vas, a neki su, primetite, gluplji od vas. Nastavićete, nažalost, da posmatrate svet upravo u ovim terminima do kraja svog života”.[1]
- „To je kao da imate knjigu iz biblioteke. To je kao da stalno nosite knjigu iz biblioteke.”[1]
- „Bez obzira kakav užas može proizvesti zemlja, vetrovi, mora, čovek je mogao da proizvede isto, živeo sa istim, živeo sa svom tom pomešanom prirodom koja se kovitla iznutra, svako malo. Ništa nije bilo tako složeno na svetu, nijedan cvet ili kamen, kao jedan pozdrav od ljudskog bića”.[1]
- „Plašila se, a strah je, shvatila je, tražio prilike za hrabrost u ljubavi.”[1]
