Luiz Glak (Njujork, 22. april 1943 — Kembridž, 13. oktobar 2023) bila je američka pesnikinja.

Luiz Glik (1977).

Citati

uredi
  • „Od dve sestre jedna je uvek posmatrač, a jedna plesačica”.[1]
  • „Gledamo na svet jednom, u detinjstvu. Ostalo je sećanje”.[1]
  • „Od početka, u detinjstvu, mislila sam da bol znači da nisam voljena. To je značilo da volim.”.[1]
  • „I pre nego što si me dotakao pripadala sam tebi, trebalo je samo da me pogledaš”.[1]
  • „Nisam bila spremna: zalazak sunca, kraj leta. Demonstracije vremena kao kontinuuma, kao nečega što se završava, ne suspenzija: čula me ne bi zaštitila. Upozoravam vas kao što nikada nisam bila upozorena: nikada nećete pustiti, nikada se nećete zasititi. Bićete oštećeni i sa ožiljcima, i dalje ćete gladovati. Vaše telo će stariti, biće vam i dalje potrebno. Želećeš zemlju, onda više zemlje – Uzvišeno, ravnodušno, prisutno je, neće se odazvati. To je sveobuhvatno, neće služiti. Znači, nahraniće te, zaneće te, neće te održati u životu”.[1]
  • „Zašto volite ono što ćete izgubiti? Nema šta drugo da se voli”.[1]
  • „Intenzivna ljubav uvek vodi u žalost”.[1]
  • „Gospod je rekao – Morate napisati ono što vidite. Ali ono što vidim ne pokreće me. Gospodar je odgovorio – Promenite onda ono što vidite”.[1]
  • „Mislim da ću te ostaviti ovde. Činilo se nema savršenog kraja. Zaista, ima beskonačnih završetaka. Ili možda, kada jednom počne, postoje samo završeci”.[1]
  • „Duša ćuti. Ako uopšte govori, govori u snovima”.[1]
  • „U početku sam te videla svuda. Sada samo u određenim stvarima, u dužim intervalima”.[1]
  • „...šta god/ vraća se iz zaborava/ vraća se da nađe glas”.[1]
  • „Da podignem veo. Da vidim od čega se opraštaš”.[1]
  • „Šta je bilo teško bilo je putovanje, koje, po dolasku, zaboravlja se”.[1]
  • „Velika stvar nema um. Osećanja: oh, imam ih; oni upravljaju mnome”.[1]
  • „Čini mi se da želja za stvaranjem umetnosti proizvodi stalno iskustvo čežnje, nemira koji se ponekad, ali ne neizbežno, odigrava romantično ili seksualno. Uvek se čini nešto ispred, sledeća pesma ili priča, vidljiva, u najmanju ruku, shvatljiva, ali nedostižna. Uopšte ga opažati znači biti proganjan njime; neki zvuk, neki ton, postaje muka — pesma koja oličava taj zvuk kao da postoji negde već završena. To je kao svetionik, samo što, dok čovek pliva prema njemu, on se udaljava”.[1]
  • „Nerečeno, za mene, ima veliku moć”.[1]
  • „Zar ne žele svi u noći da osećaju voljeno telo, kompas, polarnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje kaže „Živ sam”, znači i to „Ti si živ”, jer me čuješ, ti si ovde sa mnom”.[1]
  • „Sedeli su daleko jedan od drugog namerno da iskuse svakodnevnu slast viđenja preko velike udaljenosti”.[1]

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi