Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak je bio ustanak Srba u Smederevskom sandžaku i okolnih šest nahija protiv Turaka u periodu od 14. februara 1804. do 7. oktobra 1813. godine.
Citati uredi
„Bože mili! Čuda velikoga!
Kad se ćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne
I da druga postane sudija,
Tu knezovi nisu radi kavzi,
Nit’ su radi Turci izjelice,
Al’ je rada sirotinja raja,
Koja globa davati ne može,
Ni trpiti Turskoga zuluma;
I radi su Božij ugodnici,
Jer je krvca iz zemlje provrela,
Zeman doš’o, valja vojevati,
Za krst časni krvcu proljevati,
Svaki svoje da pokaje stare. (Filip Višnjić, Početak bune protiv dahija)”
„Dobro braćo, ja sam hajduk i mene hajduci slušaju i slušaće me, ali sav narod nisu hajduci, pa će sutra reći: „Kuda smo za hajdukom? U hajduka niti ima kuće ni kućišta. Sutra kad Turci navale, on će u šumu, a mi ćemo ostati na megdanu, da nas Turci robe i haraju.“ Nego vi postavite za starešinu kakvog čoveka između vas, koji je i do sada bio sa narodom, a ja ću činiti što mogu i dosad. (Stanoje Glavaš)”
„Kojekude, ja sam ljut i prek čovek. Ako neko ne posluša i ako pođe u stranu ja ću toga da ubijem, a kojega uhvatim u izdaji toga ću da obesim i na strašne muke da udarim. Bojim se da će te me zamrzeti i svaki na svoju stranu vući, pa onda od nas ništa neće biti... (Karađorđe Petrović)”
