Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra je delo nemačkog filozofa Fridriha Ničea, nastalo između 1883. i 1885, a koje govori o starom šamanu koji se spušta sa svoje planine među narod iz želje da nauči nešto od njih i da narodu podari svoje znanje.

Naslovnica prvog izdanja

Citati

„Što čula osećaju, što duh saznaje, to nikad u sebi nema kraja. Ali čula i duh bi da te ubede kako su oni kraj sviju stvari: toliko su sujetni.”

„I vrline mogu da propadnu od ljubomore. Koga opkoli plamen ljubomore, taj na kraju poput škorpije, protiv sebe okreće otrovanu bodlju.”

„Ali jedno je misao, a drugo delo, a sasvim drugo slika dela.”

„Ko piše krvlju i u izrekama, ne želi da ga čitaju, nego da ga uče napamet.”

„Rat i hrabrost su učinili više velikih stvari nego ljubav prema bližnjima.”

„Šta zna o ljubavi onaj koji nije morao da prezire upravo ono što je voleo!”

„Ako imate neprijatelja, ne vraćajte mu zlo dobrim: jer to bi bilo postidno. Nego dokažite da vam je učinio nešto dobro.”

„Ne verujte nikome u kome je snažan nagon za kažnjavanjem! To su ljudi lošeg soja i porekla; iz njihovih lica gledaju dželat i pas tragač.”

„Ako moraš biti sluga, potraži onoga kome će tvoja služba najbolje koristiti!”

„Ono što je veliko u čoveku je to što je on most a ne cilj.”

„Država leži na svim jezicima dobra i zla; i šta god kaže, laže; i šta god ima ukrala je.”

„Iz najdublje dubine najviši mora doći do svoje visine.”

„Život je izvor užitka; ali gde i rulja pije, tamo su sve česme zatrovane.”