Тако је говорио Заратустра

Тако је говорио Заратустра је дело немачког филозофа Фридриха Ничеа, настало између 1883. и 1885, а које говори о старом шаману који се спушта са своје планине међу народ из жеље да научи нешто од њих и да народу подари своје знање.

Насловница првог издања

Цитати

„Што чула осећају, што дух сазнаје, то никад у себи нема краја. Али чула и дух би да те убеде како су они крај свију ствари: толико су сујетни.”

„И врлине могу да пропадну од љубоморе. Кога опколи пламен љубоморе, тај на крају попут шкорпије, против себе окреће отровану бодљу.”

„Али једно је мисао, а друго дело, а сасвим друго слика дела.”

„Ко пише крвљу и у изрекама, не жели да га читају, него да га уче напамет.”

„Рат и храброст су учинили више великих ствари него љубав према ближњима.”

„Шта зна о љубави онај који није морао да презире управо оно што је волео!”

„Ако имате непријатеља, не враћајте му зло добрим: јер то би било постидно. Него докажите да вам је учинио нешто добро.”

„Не верујте никоме у коме је снажан нагон за кажњавањем! То су људи лошег соја и порекла; из њихових лица гледају џелат и пас трагач.”

„Ако мораш бити слуга, потражи онога коме ће твоја служба најбоље користити!”

„Оно што је велико у човеку је то што је он мост а не циљ.”

„Држава лежи на свим језицима добра и зла; и шта год каже, лаже; и шта год има украла је.”

„Из најдубље дубине највиши мора доћи до своје висине.”

„Живот је извор ужитка; али где и руља пије, тамо су све чесме затроване.”