Артур Шопенхауер

Артур Шопенхауер, немачки филозоф.

Артур Шопенхауер (1855)

Садржај

А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

A

B

C

Č

Ć

D

Dž

Đ

E

F

G

H

I

J

K

L

Lj

M

N

Nj

O

P

R

S

Š

T

U

V

Z

Ž

Q

W

X

Y

Б

• "Богатство је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији."
• "Будала трчи за ужицима живота и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље."

В

• "Вера је као и љубав: она се не да наметнути. Зато и јесте узалудан сваки труд да се она државним мерама уведе или учврсти."
• "Вере су као ватра: њима је, да би светлиле, потребан мрак."
• "Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне."

Д

• "Да би се признала туђа вредност, треба имати сопствену."
• "Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина."
• "Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамно варају."
• "Дружевност спада у најопасније, можда чак и убитачне склоности, пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена."

З

• "Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља."
• "Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе."

И

• "Извор наше среће је у субјективним особинама: племенитом карактеру, подузетном духу, сретном темпераменту, ведром уму и здравом телу."

К

• "Као што је љубав према животу заправо само страх од смрти, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од самоће."
• "Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати."
• "Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти."
• "Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек."

Л

• "Лепота је отворено препоручено писмо које за нас унапријед придобива срца."

Љ

• "Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом."
• "Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни."
• "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо."

М

• "Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас недавно снашла."
• "Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира."

Н

• "Најсигурнији начин да не постанеш врло несретан је тај да не захтеваш да будеш врло сретан."
• "Највећа је од свих лудости – жртвовати своје здравље, ма шта то било; због стицања имовине, због напредовања у служби, због учености, због славе, а да о тој сласти и краткотрајним ужицима и да не говоримо. Шта више, здрављу треба све подредити."
• "Неко је, рецимо, млад, леп, богат и цењен, па се питамо, кад желимо да оценимо његову срећу, је ли због тога ведар; ако је, напротив, ведар, сасвим је свеједно је ли млад или стар, успаван или грбав, сиромашан или богат: он је сретан."
• "Ниједна лаж није толико дрска да се неки анонимни рецензент не би могао њоме послужити: па он није одговоран."

О

• "Он је врло недруштвен, то готово већ значи: Он је човек великих способности.
• "Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина ума. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!"
• "Оно што се зна има двоструку вредност ако се уједно за оно што се не зна признаје да се не зна"
• "Оженити се значи своја права преполовити, а обавезе подуплати."

П

• "Пријатељ свих није ничији пријатељ."
• "Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају."
• "Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити."

Р

• "Религија је штака за лоше државне установе."
• "Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени."

С

• "Самоћа је судбина свих значајнијих духова."
• "Слободно време већине људи испуњено је или чулним уживањима и лудоријама или досадом и тупошћу."
• "Спојити уљудност са поносом право је мајсторство."
• "Судбина меша карте, а ми играмо."

У

• "У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину."
• "У старости човек се боље чува од несреће, а у младости је боље подноси."
• "У сваком је случају боље да се разборитост покаже оним што се прешути него оним што се каже."
• "У свету углавном царује зло, а главну реч има глупост."

Ч

• "Част је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења."
• "Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа двогубу корист; прву, што је сам, и другу, што није са другима."