Григориј Распућин

Григориј Јефимович Распућин (10. јануар 1869 — 29. децембар 1916) је био руски мистик. Представљајући се као видовњак и чудотворац, успео је да се наметне као особа од поверења на руском двору. Имао је велики утицај на последње дане Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја који је патио од наслеђене хемофилије од краљице Викторије.

Цитати

„Пишем и остављам за собом ово писмо у Санкт Петербургу. Осећам да ћу напустити живот пре 1. јануара. Желим да саопштим руском народу, тати, Мајци Русији и деци, земљи Русији, шта они морају да разумеју. Ако ме убију обични атентатори, а посебно моја браћа руски сељаци, ти, цару руски, немаш чега да се плашиш, остани на свом престолу и владај, а ти, цару руски, нећеш имати чега да се плашиш за своју децу, они ће владати стотинама година у Русији. Али ако ме убију бојари, племићи, и ако пролију моју крв, њихове руке ће остати упрљане мојом крвљу, двадесет и пет година неће опрати руке од моје крви. Они ће напустити Русију. Браћа ће убијати браћу, и убијаће се и мрзети једни друге, и двадесет пет година неће бити племића у земљи. Царе руске земље, ако чујеш звук звона које ће ти рећи да је Григорије убијен, мораш знати ово: ако су твоји рођаци учинили моју смрт, онда нико из твоје породице, тј. рецимо, нико од ваше деце или родбине неће остати жив дуже од две године. Убиће их руски народ... ја ћу бити убијен. Нисам више међу живима. Молите се, молите се, будите јаки, мислите на своју благословену породицу.”

„Бог је видео твоје сузе и чуо твоје молитве. Не тугуј. Мали неће умријети. Не дозволите да га лекари превише узнемиравају.”

„Бог је видео твоје сузе и чуо твоје молитве. Не бојте се, дете неће умрети.”