Лав Толстој

руски писац
(преусмерено са Лав Николајевич Толстој)
  • „ Ко нам даје за право да одређујемо шта неко треба да учи и ко гарантује да је добро да ученици уче баш то, а не нешто друго.“
  • „Граница коју сам поставио... између васпитања и образовања, вештачка је. Васпитање и образовање су нераздвојни. Није могуће васпитавати, а не предавати знање, свако знање делује васпитно.“
  • „Образовање је слободан однос, чија је основа потреба једног човека да стекне знање, а другога да му преда већ стечено знање.“[1]
  • „Сви мисле како променити свет, а нико не мисли како променити себе."
  • „Што мање људи знају о лошим делима дригих људи, сами тим су строжији према себи."
  • „Цени своје мисли и своје и туће кад их познајеш. Ништа ти неће толико помоћи колико добре мисли да завршиш истински задатак свог живота."
  • „Никода не слушајте оне који лоше говоре о другима а о вама добро."
  • „Без телесног рада нема нема здравог тела нити здравих мисли у телу."
  • „Оно што је прошло више не постоји, оно што ће бити још није дошло. Па шта онда постоји? Само она тачка у којој се састају прошло и будуће. Ето, у тој тачки је сав наш живот."
  • „ Два најмоћнија ратника су стрпљење и време."
  • „Говори само о ономе што ти је јасно, иначе ћути."
  • „Грешити је дело људско, оправдавати грехе дело је ђаволско."[2]
  • „Нисам видео да ти људи нису несрећни зато што немају, да тако кажем, хранљиве хране, него зато што им се желудац покварио, и да њима не треба хранљива храна већ таква која ће им надражити апетит; нисам видео да њима, ако им се жели помоћи, не треба давати храну већ им лечити покварене желуце.“
  • „Уништено је све у чему сам налазио срећу и утеху. Неће бити школе и људи се смеју. Мислили смо да је племство просвећено, али оно је злурадо.“
  • „Једини критеријум за педагогију је слобода. Једини метод је искуство.“
  • „Човек носи Бога у самом себи."[3]
  • „Престани да говориш оног часа када приметиш да се сам узнемирујеш или пак онај са којим говориш. Неизречена реч је злато."
  • „У свакој ствари је боље мало али добро него много и лоше. Исто је тако и у књигама."
  • „Људи се деле у две врсте: једни прво мисле а затим говоре и раде, други прво говоре и раде а тек затим мисле."
  • „Само два извора људских порока су: леност и празноверје, и само су два доброчинитеља: рад и ум."
  • „Знање је тек онда знање кад је стечено напором сопствене мисли, а не памћењем."
  • „Не верујте речима, ни својим ни туним; верујте само делима и својим и туним."
  • „Људи су често поносни на чистоћу своје савести само зато што имају кратку памет."
  • „Најбољи таленти се губе у нераду."
  • „Животни циљ сваког појединца је увек исти: напредовање у доброме."
  • „Жена је камен спотицања за каријеру једног човека."
  • „Као што се ватра не гаси ватром, тако се и зло не гаси злом."
  • „Пазите на своје мисли: оне су почетак поступка!"
  • „У шаху, као и у животу, примећујемо своје грешке тек кад се други њима користе,"
  • „Дај више одмора језику него рукама."[4]


Види још

уреди

Референце

уреди
  1. Ценић, Петровић, Стојан, Јелена (2005). Васпитање кроз историјске епохе. Учитељски факултет - Врање. стр. 207.— 210.
  2. http://edukacija.rs/izreke-i-citati/lav-tolstoj
  3. . Berđajev, Nikolaj (1987): Ruska ideja, Osnovni problemi ruske misli XIX i početka XX stoleća, Prosveta, Beograd
  4. http://www.izreke-citati.com/lav-n-tolstoj-citati/

Спољашње везе

уреди

Едукација